Српско коло

Год II.

СРПСКО коло

Стр. 7.

у Загребу у великој школи учити мађарски језик. Све то може бити за то, што народ не пази, какве људе бира у сабор, па онда изабере оне, који пуштају Мађарима да раде што им је год воља. А да су у сабору прави народни људи, свега овога не би било. Мађарски трговци у Веограду. Мађарски трговци доћи ће овај који дан у госте у Београд да врате походе трговцима из Србије, који су прије пар мјесеци били у Будимпешти. Кад се зна, како влада у Пешти чини сметње српској извозној трговини, особито стоци, коју сваки час прогласи болесном, а да ни не говоримо, каква је политика мађарска према српском наролу, онда нити је требало да трговци из Србије иду у госте мађарским трговцима, већином Жидовима, нити је требало. да ни ови враћају походе. Борба против намјесника Хандла. Нијемац Хандл намјесник је и управник у Далмацији. Као Нијемац хтио је прешле године наметнути њемачки језик у Далмацији. Сав сабор далмамински, и Хрвати и Срби и Талијани, одбили су ту Хандлову работу. Прије недавног времена увриједио је он сву Далмацију, јер је рекао пред својим чиновницима, да Далматинци не зцаду шта је поштена ријеч. Сва је Далмација скочила на ноге, све новине напале због те увреде намјесника Хандла. Кад је 24. септембра (6. октобра) отворен сабор далматински сви посланици Хрвати, Срби и Талијани устали су као један човјек и прогласили да неће радити у сабору, докле је год Хандл намјесник у Далмацији. Са0ор је одмах затворен (распуштен), и кад је Хандл излазио на поље, викали су му сви заступници: „Ван недостојни!" Југословенска сликарска изложба у Београду. Ми смо већ говорили о овој изложби у Београду, коју су приредили српски, хрватски, словеначки и бугарски уметници. Краљ је Петар три пута походио изложбу и откупио је слика за 30 хиљада динара. Ово племенито дело, којим је краљ Петар показао да цени, уважава и помаже уметност јужних Словена, изазвала је на све стране велику радост. Југословенску излошбу хтјелаје приредити босанска влада у Сарајеву, да буде одмах послије београдске. И Срби и Бугари, Хрвати и Словенци умјетници одбили су понуду босанске владе, и ако је она хтјела дукатима плаћати. Туђинској влади неће да службе чине југословенски умјетници. И право је! Тако ваља и треба. Слике у југословенској изложби купио је краљ Петар и то једну четвртину слика, а остале све покуповаће београдски трговци. Против законске основе министра угарског Берзевиција, која ће доћи пред сабор у Пешти и којом хоће, кад постане закон, да помађари све школе, приређују Румуни велике скупштине у Угарској. Срби се досада ни не мичу. Миропомазање српског краља. Послије славног и свечаног крунисања дошло је и миропомазање српског краља Петра I. у маоастиру Жичи. Ту су се крунисали и миропомазали некадашњи српски краљеви, а сам манастир подигао је прије 698 година први српски

краљ Стеван Првовјенчани. У њој се крунисало седам краљева чриских, па сато се и зове седмоврата Жича. Нека је срећан овај свети благослов цркве над српским краљем Петром I. У МаЋедонији влада велико зло. Лањске године устаници маћедонски борили су се против насиља турског и хтјели су да распале борбу, не би ли се уз помоћ других држава ослободили јарма турског. Није им пошло за руком, јер Русија није хтјела да загази у борбу. Бојала се оног, што је касније дочекала —■ рата с Јапаном. Ове године остало је исто зло и несрећа у Маћедонији. Али устаници (комите) раде сад други посао. Бугари убијају Србе, а у најновије вријеме почели су Срби враћати па убијати Бугаре. Прије неки дан сукобиле су се српске и бугарске чете, пуцали једни на друге, и у крвавом окушају пало их је мртвих и рањених и с једне и друге стране. Ово је грдна жалост и несрећа. И ако овако узраде Бугари и Срби, Маћедонија неће бити ни српска ни бугарска ни сама своја, него туђа, као и Босна и Херцеговина.

Различне вијести. Красан примјер. У сватовима г. Вује Опсенице трговца из Коренице скупљено је на добротворне сврхе 131 К. Од тога је послато „Привреднику" 100 К, а „Српском Колу" народном листу 31 К. Имена приложника донијећемо у идућем броју, а сада кажемо: Хвала и част добрим људима, који се сјећају народног листа! Српске народне марке. Српска ђачка омладина у Бечу издала је српске народне марке. То су марке као и ове друге за писма, само што немају вјредности на пошти, али сваки онај, ко хоће да помаже народне ствари прилијепи оваку марку на писмо поред поштанске, а стоји само 2 потуре једна марка. То је најлакши а згодан начин прилагања за народне ствари, јер су прилози ситни, па их може дати и сиромах човјек. Чист добитак од ових марака даваће се „Привреднику" у Загребу, „Просвјети" у Сарајеву, и „Српској Зори" у Дубровнику. Наскоро ће се моћи добивати по дућанима код Срба трговаца. Погинули Србин у руској војсци. Од рана, које је задобио код Љаојана, умро је недавно пуковник Павле Коларевић, родом из Темишвара у Банату. Прије 30 година умро му је отац Павле и оставио Иза себе два сина и једну кћер. Старијег сина Павла одведе стриц у Русију, где сврши војничку ипЛду. Павле је учествбвао већ у руско-турском рату као потпоручник. У том се рату одликовао при прелазу преко Дунава. Касније је напредовао, постао потпуковник и тешко рањен код Љаојана умро у болници од рана. Пред своју смрт послао је сестри у Темишвар ово писмо: Мила. сестро! Осећам своју блиску смрт и шаљем