Српско коло

Стр. 6.

српско коло

Год. II.

Ја ћу да, кажем како је у нашој поносној Босни и јуначкој Крајини. Казаћу то стога, да знаду наша бр^ћа Срби, како је нама мучно и тешко и што морамо да сносимо. Биће вашијех читалаца и браће Срба, који то неће вјеровати, али ће знати они, који су с нама у промету и дотицају, а то су наша браћа некадашњи Граничари. Тешко нам је, а још је мучније и теже онима, који имају спахије Турке аге и бегове. Они су власници земље и непокретног иметка. Што год Србин сије на спахијиној земљи, мора му дати од свега усјева трећину, а држави десетину. Али и то није све зло, јер је уза зло још горег ако је десетински писар наопак и рђав човјек, па пише оно што нема (а у селу има два три процјениоца како је које село веће). Они процјењују жита а десетар пише, колико је њему воља. А што не би, кад процјениоци не знају ни читати ни писати, а десетару што више, то је њему у кесу, јер од сто форинти њему спадају четири форинта процента. Кад у јесен већ доспију жита, дође ага с колима, те акојезлочест као што _их има, они покупе од раје (кмета) трећину према десетиНи. Има људи, којима није остало ни половина жита, док је платио држави десетину и дао аги трећину. Али има, брате Србине, још и другијех пореза и намета. Прво су ти порези на благо: свака овца двадесет (20) хелера (потура), коза, ако их је на броју , мање од двадесет, свака по четрдесет (40) хелера, а више од двадесет су по педесет (50) хелера, свака годишња свиња шесдесет (60) хелера. Ту је земљарина по бољини земље, кућарине, шумске глобе, глобе на псе, па за неочишћено воће, за школе и још друго. Ту ти је рабатна уплата, свака мушка глава, која је старија 16 година три круне, ако је не плати онда му се рачуна шест (6) дана државне работе. А ако је цестару воља, може да му одмјери посла, па .сиромах није кадар свршити ни за дванаест дана. Мало не заборавих споменути и пецарину за ракију, а већ о глобама, које ударају на нас наше политичке власти нећу ни да говорим овај пут, јер човјеку срце пуца, кад на све то мисли и у рачун узме. . До виђења браћо! Главица , крај суве хрватске међе. Србин ратар.

Шта се збива у нас м у стшјету. | Антун Фабрис. У петак 1. (14.) октобра умро је у најбољој мушкој снази, у четрдесетим годинама живота, у Дубровнику један одлични сриски новинар и политичар, уредник с.рпског политичког листа „Дубровника" и књижевног листа „Срђа", Антун Фабрис. Смрт његова тежак је ударац за српски народ, а особито онај у Далмацији. Он је био човјек велике душе и срца, искрен борац за добро српског народа. Послије повратка свога прије двије године дана са новинарског конгреса у Београду допао је био тамнице због једне пјесме у листу

„Срђу", коју је спјевао млади, сад већ покојни пјесник, Урош Тројановић, који је такође био допао тамнице. Покојни Фабрис бранио је кроз вријеме од тринаест година Српство од тешких нападаја, али је и у данима најжешће борбе Фабрис вјеровао, да је споразум Срба и Хрвата темељ здраве народне политике на корист и једног и другог племена. Бранио је Српство у Босни и Херцеговини као мало ко, јер је познавао и прилике и људе тамошње врло добро. Кад су се послије смрти Сав.е Бјелановића почели цијепати редови српске народне странке у Далмацији, он је својим политичким умом и вјештином умио спријечити то расуло. У кратко, био је велики родољуб, и у толико је већи губитак за српски народ. А морамо рећи и то, да је он био Србин римокатоличке вјере. Нека му је лака земља и вјечан спомен у српском народу! Помађаривање на све стране. Мађари су се данас већ толико осилили, те мисле, да је куцнуо одлучан час кад треба да помађаре све оне народе у Угарској, који нису Мађари; па и Србе, а насрћу већ живо и на Хрватску и Славонију. Већ смо говорили, како је угарска влада направила закон, по ком ће све народне школе у Угарској доћи у државне руке. Тако ће нестати српских народних школа у Бачкој и Банату. Сад опет хоће да и учитељске школе помађаре, и ми ћемо изгубити своје учитељске школе у Сомбору. —• За јужну Угарску, т. ј. Бачку и Банат, основали су Мађари своје друштво, које тобоже треба да шири просвету, а заправо хоће да помађаре Србе и друге народе. Ово је друштво сад тражило од владе у Пешти, да се у јужној Угарској оснује и мађарска велика школа, која би била у једном од ових места: Суботици, Темишвару, Сомбору, Новом Саду, Сенти, Великом Бечкереку, Вршцу, Великој Кикинди, Панчеву, Баји или Лугошу. Тако ето раде Мађари у Угарској. Исто то раде они и у Хрватској и Славонији. Већ знамо, да су на жељезницама овде већ свуда Мађари, а по закону то не би смело бити, него би морали на жељезницама бити чиновници домаћи људи, Срби и Хрвати. Сад за децу ових Мађара, који су против закона овде чиновници, отварају овде мађарске школе, а у те школе морају ићи и деца оних Срба и Хрвата, који су случајно добили какво место код жељезница. Исто татсо и богате спахије у Славонији и Срему довлаче на своја имања Мађаре за раднике, па онда за њих отварају мађарске школе. Али ни то није још све. Ево шта још хоће да ураде Мађари. У домобранству мора се код нас по закону сва служба вршити у српском језику. За то и официри морају бити Срби и Хрвати. Али сад Мађари шаљу амо много Мађара официра, па тако хоће да и у домобранство увуку мађарски језик. Осим тога хоће они да у Осеку отворе мађарску гимназију. Толико су већ насртљиви да траже да се у све наше школе, па и у основе, уведе мађарски језик. А већ ове године почеће се