Српско коло

Год. II.

СРПСКО КОЛО

Стр. 5.

час друга времена, па се све измијени. Није вала да је све, него доста нова около нас, а ми остадосмо они стари -— старински. Натовари нам се на врат свашта по нешто, што прије било није. Ето, на примјер, ту неке године заокупи нас поп и два три сеоска бјеснова те отворисмо школу. Хвала ти Боже, кад се нијесмо чудили, што ће нама сељацима школа. Та нама нека је земље па нокте у њу и више ништа. Али, јок — она се морала отворити на рачун нашијех плиткијех џепова и отворила се. Ђеца су пошла и редовно ишла у школу а нами је необично било, што нам учитељ не да, да их макар трећи дан устављамо, да што код куће ураде. „Ама, чојече Божји, не треба нами као варошанима науке, та нећемо водити трговине, већ нам ти научи ђепу молит' се Богу и по нешто забиљежит'" — рекли бисмо учитељу. „Јок, вели, не иде тако, и ви са вашом •радњом, треба да знате водит' трговину, па кад не знадоше стари нека знаду млађи". „Као учевном чојеку морали смо се повиновати. Не прође по године кад ли и ми увиђесмо да је учитељ имо право. Ђеца су научила читат и писат', па нам је свима одмах фајдило. Једноме је дошла позивка са суда, па да му је није мали проучио, био би глобљен или уапшен. Другога је ага стио закинут' за неколико ока жита (била је лијепа сумица), но мали му је ухватио рачун лаписом. Трећегаје трговац стио калуфирати, па и ту је ђак из наше школе помогао, И колико је такијех случајова било, Бог би га знао. Него послије је било и више користи од наше школе. Кад је четврта година истекла, многи би малишан имао потврду да је сву нашу школу проучио, те нам их почеше искати трговии у вароши. Било их је па није имо у очевој кући да је кабил осолит', а хајде га сад погледај, иде сав у чохи и кућу помаже. Дорастао је многи до солдачије, а који је узет није ни тамо био задњи, него је сваки по нешто ванциро (тако некако рече Швабо). У кратко да речем, нијесмо се надали да ће нам школа толико ваљати, нами као сељацима. Него да видите, ја сам се увјерио, да би смо ималп и десет пута више користи од школе, да умијемо, управо рећи, да нас има ко упутити, како ћемо се њоме користити. Србин Херцеговац.

Ириближује се склапање опћинских прорачуна. Ова је година зла, да не може бити гора. Оманули сви усеви, оманула пића за стоку, сад опет непрестано пада киша, ако овако настави. неће се јесенски усеви моћи како треба ни колико треба посејати. Особито ће страдати ку-

кавна сиротиња, која нема своје спремне стоке, већ мора чекати, док богатији обраде своју земљу. Само онде, где има сршких земљорадничкиж задруга, које су куииле стоку радну својим сиромашним члановима, не мора сиротиња ишчекивати од другог милости. Али, на жалост, нема превише господе српске, ни отреситијих људи тежака, који би се побринули, да се задруге свуда оснују, где српска душа дише. А уз тај немар долази и други. Ни слободна српска господа, која не једу крух чиновнички, ни сами тежаци не пазе на то, како се у опћинама господари. Зато се обично тамо ради свашта и намећу на народ тешки терети, које и онако осиротели народ још теже подноси. Тако се сваке године извлаче хиљаде форинота из народа без икакве користи за народ. Зато и има опћина, које плаћају на форинту државног пореза по два и по форинта опћинског намета. Тако је у Рујевцу, Плашком и по многим другим опћинама. У Рујевцу је намет 2 фор. 40 новч, на 1 фор. државног пореза. Да се штеди и да је управа добра највећи би намет могао бити 90 новчића на форинту. Дакле они плаћају 1 фор. и 50 новч. намета на. сваку државну форинту више, него што би требало да буде. Ако читава опћина не плаћа више него само 4000 (четири хиљаде) државног пореза, то народ губи сваке године без икакве потребе 6000 форината. Зар то није жалост и туга? Како би тај народ живео? Али се и Рујевчани тргоше, изабраше добар опћински одбор и сад ће боље бити. Евала им. Зато позивамо сву слободну српску господу и отресите тежаке, да припазе како се састављају прорачуни. А то се сад ради. За месец дана чочеИе се ирорачуни износити иред оиЛинске одборе, да их ирегледају и одобре. Зато добро притисните одборнике опћинске, да пазе што ће одобрити и да не климају главама на све, што рекнз^ предстојник и опћински чиновници. Где нема сриских земљорадничких задруга, које тежаку иомажу, где људи не гледају да се у оиЛинама уведе уредовање сриском -ћирилицом, где се не иази, да се ио оићинама не расииају хиљаде народне као шсак, ту нема иравих Срба, нема иријатеља народних, нема среЛе ни наиретка. Ваистина слуга.

Шта наж пишу из народа Нако живс Срби тежаци у Босни. Чигао сам више цута у свом и вашем „Српском Колу" и у другијем листовима, како је сељак оптерећен у другим земљама,

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.