Српско коло

Загреб, 1. (14.) новембра 1904.

Год. II

Излази два пута — мјесецу —

ДиЈека за Аустр-Угареку: на годину К 2-40 на по године. К 1 "20 на четрт год. К —'60 За друге земље: на го-* дину 4 круне. Поједини бројеви 10 пот.

ПРПСКО КОЛ

НАРОДНИ ЛИСТ

Огласи рачунау се по цјеновнику. Ако севише од три пу а уврш^УЈУ. рачунају се јефтиније. —-—

Уредништво се налази у Николићевој у ици бр. 8 Писма се шаљу на уредништво ,,С р п с к о г К о л а народног листа". Рукописи се не враћају. —

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)

Уређује: Уредништво „Н. Србобрана"

Борба с Мађарима због школа. Као што већ из ових новина знате, састави.о је мађарски министар Берзевици у Пешти закон, којим се спрема да зада смрт српским школама у Угарској, јер хоће тима школама да отме право учења у српском писму и говору. Против ове неправде устало је мало по мало све што код нас Срба право народно мисли, народно добро жели. Тако су се дигли и посланици српски на нашем народном сабору у Карловцима. Неколико тијех посланика, који станују у Карловцима или у близини, састали су се на збор и договор, шта да се ради и учини у обрану наших права. На том састанку били су Васа Муачевић из Осијека и Светозар Прибићевић као заступници српске самосталне странке. На договору се вијећало и закључило да се 1. децембра ове године сазове у Карловце велики митрополијски збор на који ће доћи посланици народни а и други чланови нашега народа, господа и ратари. Ту ће се онда на том великом збору казати Мађарима, да ми не дамо дирати у наше школе, у наш језик и писмо, а одредиће се још на том збору, шта ће се даље раЈцгги у обрану српских школа. Проглас којим се народ позива да дође на збор већ је изашао. На састанку посланика у Карловцима одређено је још да се имају посвуда састајати и све српске народно-црквене власти и скупштине (епархијске, црквене скупштине и т. д.), те да оне све дигну сложно свој глас против закона мађарскога. Закључило се дал^е да се сазивају у Мађарској и политичке скупштине у којима ће се устати против закона. Према овим закључцима се већ и ради, у Вршцу у Банату сазвала су 183 Србина грађана збор, а и на другим мјестима се спремају скупштине. Лијепо је и мило нам је што се показало опет да и ми Срби знадемо и на муци бити

јунаци. Лијепо је .то и мора свакога Србина да весели, али немојмо тако само онда, кад догори до ноката, него будимо увијек, из дана у дан, као прави људи и Срби на својем мјесту. У то име да сте ми здраво и весело, браћо! До виђења с онима, који дођу на народни збор у Карловце!

Пспбија двају Срба сељака. У Батиновој Коси, опћини Чемерници, у мотару вргомоском жупаније загребачке, догодио се 12. (ј\) октобра један крвав и жалоста^ догађај. Ни криви нп дужни платили су главом отац Станко Борота п син му Ђуро. Кад је „Новом Србобрану" стигао пар дана послије погибије извјештај о овоме крвавом догађају, уредништво је одмах послало свога члана, уредника ,Л'рпског Кола" да на липу мјеста тачно и савјесно испита читаву ствар и да види да ли је могуће, да на правди бога могу ни криви ни дужни пасти као жртва . жандарских бајунета двојица синова јадног народа нашег, као што су нам то одонуда јавили. Уредник „Српског Кола" стигао је у ноћ у Батинову Косу и одмах је отишао у кућу покојнога Станка Бороте. Чим је ступио преко прага дочекао га је јаук и лелек четворо сирочади, а на сиротињској болесничкој постељи лежала је болна и изнемогла мати сатрвена јадом и ужасом. Све оно шта. је нанг уредник видио, испитао и сазнао изнијећемо овдје, да чују и наши читаотди н да виде, шта се све може да догађа с народом нашим. Покојни Станко Борота био је честит, ваљан и од природе бистар сељак. С неколико других сел^ака из Батинове Косе и Чемернице он је неколико пута писао у Новом Србобрану" о жалосној управи опћине чемерничке и њезину недостојном управитељу Јанку Полимцу. Изнијели су у дописима сва она чуда и покоре, које у опћини ради Јанко Полимац, који је некад био и у листини сумњивапа, црној књизи, како то народ каже. Човјек је то, рекоше они, силовит, објестан и познат као изванредно осветллш. Колика је сила тај Полимац и у опћини и у котару, доказују најбол.е ове ријечи његове: „Био је само један предстојник Мундорфер, који није хтео соли с Полимчева длана зобати, а сваки други хоће, и кад је куша, долази као јарац кући мојој. Таких се предстојника ја не боЈ1ш^-~^. ч -

Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер *е вам требати и послије, да га читате.