Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО КОЛО

Год. II.

по Срему, Бачкој и Банату. Где стоке нису имали, задруга им је набављала, и ономе који је добио радну стоку, учинило се као да више земље има, јер је оно што је имао, боље и на време обрадио, па му је више природа дала. А онде, где су задруге шуму куповале, имали су тежаци сталне зараде годишње и могли су лако своје потребе намирити и та зарада била јеу понеког скоро онолика, колики читав природ са земљишта његова. Ето браћо једног још пута, Да себи олакшате, да вам не буде тако страшно тесно. Не ћете ви то првог дана опазити, али за неколико година јамачно хоћете. А од уздања у царску милост, која би дала садити дуван, забадава пећи ракију, сећи шуму и добивати со, тешко да ће икад што бити. У то се не уздајте. Ако себи сами не помогнемо, неће нам ле други помоћи. Адам.

о о о о

Ј>

СРБИ ТЕЖАЦИ! Шаљите добру, здраву и паметну дјецу на корисне - - - занате - - О Оснивајте Српске ратарсне (земл>орадничне) задруге

/0

ш, ,+с-кж

срби тшадш

<+>§§ жШ

Купујте и читајте „Привредник" лист Главног Савеза Срлских Ратарских (Землзорадничких) Задруга у Загребу.

Гујина прича.

По камену маховина жута, Под каменом присојкиња гуја, Поред гује до седам гујића, А мајка се око њих савија, Њима мајка чудну причу прича: „Знавала сам високу Лесанду, Младу љубу Жарка капетана, Да је Леса божја душа била, Седмеро би дјеце изродила, Ал је Леса вражја душа била, Растук пила, дјеце не родила." А гујићи слушали су причу, Слушали су, вјеровали нису, Ко би таке вјеровао бајке, Гдје би таке могло бити мајке! Русне-јапански рат. Оцо ПортартлЈра. Око Портартура се води непрестана жестока, љута и крвава битка. Цео се свет диви јунацима, који не пуштају из руку поносне заставе руске. Колико ли су већ пута прогласили пријатељи. јапански да је тврди град пао, или да ће за који дан пасти, али све те наде

изневерише и непријатељи руски дочекиваху сваки дан све тежа и већа разочарања. Нема сумње да су „гвозденом заштитнику" Стесељу, како га Руси зову, и његовим „добрим малођецима" (храбрим јунацима) тешки дани и велике невоље у опкољеном граду, али све то сносе они као прави јунаци. С морске се стране налазе јапанске ратне лађе којима заповеда адмирал Того, с копна је јапанска војска под заповедништвом генерала Ногија, па је врло тешко добити вест од Стесеља, да знамо саиста како стоји с Русима. Почетком овога месеца новембра (по новом календару) пробила се једна брза руска ратна лађица „Расторопниј" -(Окретни) и добегла у луку китајску Чифу. Непријатељ је гонио „Расторопног", али је он због своје брзине и зла времена на мору умакао гониоцима. Капетан лађе носио је собом вести Стесељеве руском цару. У Чифу је предао капетан брзојаве руском конзулу и овај их је јавио у Петроград. Чувени брзојав Стесељев од 20. окт. (3. нов.), казао нам је, како стоји с најновијим јуришима непријатељским до тога дана. Знамо, да ће и наше људе веселити, да чују тај извештај, па га ево с рускога језика у целости преносимо у српски. Стесељ јавља цару: „Срећан сам јавити Вашем Императорском Величанству, да су сви јуриши, почевши од 12. до 20. октобра јунаштвом војске одбијени. Веома је страшан нападај био- 17. октобра, али је бајунетима резерве и храброшћу стрелаца непријатељ свуда одбијен. Јапанци тога дана не поновише јуриша. Гомила њихових телеса није однесена. 18-га је непријатељ два путајуришао у 4 сата и 9 сати по подне, али је оба пута био одбијен бајунетима и ручним бомбама. Потпуковник генералног штаба Јолшин, који се истом опоравио од трију рана, поново је врло тешко рањен комадима бомбе у руке и ноге и кости су му раздробљене. Дух је војске јуначки (херојски). Тешко је именом казати оне који су се понели: сви — јунаци (хероји). Но држим за дужност споменути генерале: Кондратенка, Никитина и Горбатовског, који су се највише трудили. Затим пуковника инжинира Григоренка, потпуковника Јолшина, пуковника Ирмана, потпуковника инжинира Рашевског, потпуковника Гандурина, капитана Резанова, штабног капитана Булгасова, поручнике: Мизлова, Фролова, Бурњевића, Дебогоријана и Кријевића и штабног капитана Смирнова. Пуцање на тврђаву и утврде траје непрестано. Али кад смо одбили најљуће од свију пређашњих јуриша, дух се у војсци силно дигао. Лечници раде више од сваке похвале и племенитости. Наши славни лекари под руководством Хубенета чине чудеса. Јегермајстору Двора Вашег