Српско коло

Год. II.

СРПСКО коло

Стр. 3.

боље него оне, по којима живи српски народ, па опет им није тако тесно, као нама, боље живе него ми. На један четворни километар (то је површина земље хиљаду метара у дужину и толИко у ширину) долази у Србији на 50 душа, у Босни и Херцеговини на 33, у Хрватској и Славонији на 50, у Угарској на 60 упопреко. А у Немачкој долази на толику површину преко 100 душа, у Белгији преко 200, у Швајцарској 78, у Француској преко 70, у Данској на 65, па опет тамо тежак боље живи. У Русији не дође ни 10 људи на четворни километар, па тежак живи горе скоро него наш. Како то може бити? Истина, у оним земљама, осим Данске, има много фабрика, па и ту силни свет зарађује. Али кад и то урачунамо, опет су тежаци гушће посејани него код нас. Али треба ту прирачунати онај њихов лепши, угоднији живот, него у наших тежака. Србин тежак у Лици, Далмацији, Банији, Босни, у многим крајевима Србије ни у сну не може помислити да има онакав живот, као силни тежаци по другим државама. Или мање земље имаду него наши тежаци, или толико колико и наши, па опет пуно боље и лепше живе, хране се, носе, угодности сваких имаду више него наши тежаци. То не може бити друкчије, ван да су они тако кешти, да са мање земље истерају више природа него ми са више, или да се према својој земљи баве сад с овим сад с оним, како земља захтева, из чега се према земљи даде истерати највећи природ. Где сточарством, где виноградарством, где воћарством, где сејањем различног жита. И видите, браћо, то је истина. Они знаду тако добро обрадити оно земље, што имаду и тако вешто удесити, чим ће се бавити највише на тој својој земљи, да могу, нећу слагати, двапут и више прихода добити са исто онолико земље као и ми. И њих може двапут више бити на једном четворном километру, него нас, па им неће бити тако тесно као нама. Зар неће Србин Бачванин и Банаћанин, који оре гвозденим плугом, па по двапут, трипут исту земљу пре него је засеје, кукуруз окопава и опрашује плугом прашачем, брна бољом брначом (дрљачом), боље зна којим ће редом сејати разне усеве, са истог комада у једној години више усева побере и тако даље, зар тај неће са мање земље више добити него онај, који не зна то. Немојте ми рећи: друго је Банат. Има у Банији на местима тако добре земље као у Банату, али нема онакова природа. Србин Банаћанин и Бачванин са мање муке обради боље земл.у, него Срби тежаци у заосталим крајевима. А по другим земљама раде тежаци још боље него Банаћани.

По брдовитим крајевима истина никад неће од жита бити природа, као по крајевима створеним зато. Али може бити већи него је сад и може се у тим крајевима тежак бавити другим гранама господарства, па да дође до једнаког благостања. Банија, Босна, Лика Богомјестворена, да се тежак у њој бави воћарством, сточарством па и виноградарством, па ни трага томе. Тежак има нешто кржљавих, трњавих шљива, простих јабука и крушака, нешто запуштених винограда, а стоке ни толико да људски-земљу обради и јело да зачини бар понекад. Па како су се они народи извештили тако? Јамачно им није вештина с неба у главе пала? - Ти су се народи већ зато боље извештили у раду, што су много десетака година живели у миру, па су се сасвим посветили обрађивању земље. А друго, где сами тежаци, сваки са се, нису могли доћи до новца, до справа (радила) за обраду земље или за друге послове, где сами нису могли продати повољно, што су израдили, они су се удруживали у задруге разне, земљорадничке, млекарске, задруге за продају оног, што израде на земљишту. Где један није могао доћи до земље, дошла је задруга, где један није могао купити машине, купила је задруга, где један није могао доћи до боље врсте стоке, дошла је задруга, где један није могао слати жита, воћа, стоке, и осталог даље, где ће се боље продати, слала је задруга, где један није могао или знао доћи до књиге или новина, које уче, како се боље земља ради, могла је и знала задруга, где један није из прстд знао исисати, како ће боље и вештије удесити своје господарство, чуо је и видио на састанцима великог броја задруга или је научио у школама, што су их задруге приређивале. Без милости државне, царске или банске дигли су се тамо тежаци до благостања и угледа само својом снагом, удруживањем. У краљевини Данској долази на сваке 2000 дцша једна мле карска задруга, која израђује сир, путар, масло. А имају они задруга за храњење, клање и отпремање свиња (крмака) и чак за одгајање кокошију и продају јаја, за продају свега онога, што они израђују. Што је помогло другим народима и нама ће. И.наши тежаци морају се удруживати у задруге, да заједничком снагом израде оно, што сами нису кадри. Наше српске земљорадничке задруге показале су на много и много места, где су људи честити и вредни, колико добра и среће могу тежаку прибавити. А, ако где није било напретка, криви су људи, неразумни и невредни, а не задругарство. Где су тежаци мало земље имали или ништа, тамо су задруге закупљивале земљу и њиховим члановима одмах је пространије било. Тога има у сијасет места