Српско коло

Стр. 2.

СРПСКО кбло

Год. II.

Приближују се избори за сабор, још за двије године па ће до нових избора доћи, ако сабор не би можда већ раније распуштен био и до нових избора дошло. За то сад тај Српски Клуб тобоже јавља по новинама, да ће испунити једно своје обећање и то, да ће се донети у сабору закон о уређењу прилика и односа међу верама, тако звани интерконфесионалан закон. Да вам то боље растумачимо, рећи ћемо ово: Римокатоличкој вери у овој земљи нису друге вере једнаке, него су запостављене, па тако и наша православна вера и српско-православна црква. Ако, на прилику, православни узме за жену римокатоликињу, он мора женску децу крстити у католичкој вери, а мушку може, али не мора. Ако римокатолик узме за жену православну, он мора мушку децу крстити у католичкој вери, женску може, али не мора. Дакле, оно што вреди за једну веру, не вреди за другу. А таких ствари има још других. Сад Српски Клуб поручује, да ће се то уредити, па да родитељи могу крстити децу како хоће, и да ће се уредити да православна вера и црква буде једнака римокатоличкој. Али лист мађарске владе у Пешти дознаје од загребачке владе и јавља да то није истина, што је у новинама протурио Српски Клуб. Попови су католички и њихова странка у Хрватској јача сада него прије, па они не даду да се такав закон донесе, него највише, ако се донесу некакве мале једва видљиве ситнице. Хрватскославонска влада неће да вређа католичке попове и бискупе, јер је њима наклоњен сам бан Пејачевић, па о таком закону, да православна, протестантска и друге вере буду једнаке римокатоличкој и да се донесе такав закон, нема ни говора. Као што видите, Српски Клуб опет пушта у свет лажна обећања, а неће их испунити. Он ће и на даље помагати владу, која не да таког закона. Њима је добро, они су чланови сабора хрватског у Загребу и имају сваки дан кад сабор ради плаће 10 круна, али је половица од њих и у заједничком сабору у Пешти и имају годишње плаће сваки близу седам хиљ>ада круна, а имају поред тога и других заслуга и дбходака. Зато је њима народ девета брига, а главно је заслуга. И зато Српски Клуб за 20 и више година није израдио ништа за народ, па и неће. На своја је обећања забора-

вио, а и ово једино обећање о вери неће извршити, јер његови господари неће, а они против његове не смију. Тешко народу код таких заступника и тако ће му бити, докле га таки људи буду заступали, као што су Срби клубаши. Срби само по имену, а на делу туђи најамници. Јелен и вила. — Српока народна песма. Јелен пасе по загорју траву, За дан пасе, за други болује. А за трећи јаде јадикује. Питала га из горице вила: „0 јелене, шумско горско звере! „Каква ти је голема невоља, „Те, кад пасеш по загорју траву, „За дан пасеш, за други болујеш, „А за трећи јаде јадикујеш?" Јелен вили потијо беседи: „Сестро моја, из горице вило! „Мене јесте, велика невоља: „Ја сам им'о моју кошутицу, „Пак ј' отишла за гору на воду, „Отишла је, пак ми не долази; ,,Ил' је гдегод с пута залутала, „Или су је ловци уватили. „Или ме је сасвим оставила, „И јелена другог прељубила. „Ако буде с пута залутала, „Да Бог даде, да ме скоро нађе! „Ако л' су је ловци уватили, „Бог нека им моју срећу даде! „Ако ли ме са свим оставила, „И јелена другог прељубила, „Да Бог да је ловци уватили!"

Српска повјест.

Мило је свакоме човјеку, кад знаде, како су му дједови и очеви живјели, ште су стекли или наслиједили од својих старијих, ко им је био друг и пријатељ а ко душманин, с ким су се срађали, од кога женили и како, каква су се добра и невоља наужили. Особито у зимским дугим вечерима приповиједају то старији наши, а млађарија слуша, памти и учи се, па да ради оно што је старима добро донијело, а да се клони онога, са шта је старима само зло и невоља дошла. Све то што један човјек доживи у свом животу зове се његова повјест. А све оно што читав један народ доживи, зове се- народна повјест. Тако има руска, француска, сриска иовјест, и још много других, коликогод народа има.