Српско коло

Год. II.

СР11СКО КОЛ0

Стр. 5.

наведе: вруће тијесто, млијеко женино и на пошљетку рече, кад већ ништа није боље било, хтјела сам ићи и лијечнику, али ме у том, наопако по ме, напути, некаква бештија, да мокраћом испирам очи и ја, куку мени, њу послушах. Већ код првог испирања опазила сам како та вода гризе за очи и то јој споменух. А она ће мени: „Мучи, јадна друго, то и јест оно што ваља, то ће изгристи болу". Кад други дан, а моје очи отекле, зацрљениле се, а из њих гној пури, и како поче онда тако ево и данас, ослијепих, па шта ћу". Ја сам јој на то очи прегледао и увјерио се, да истину говори. На крају запитах: „А зашто не потражи одмах лијечника ?" А она ми рече: „Господине, ми смо сиротиња, па се нема откуд платити лијечник и апотека, а боме најкашње сам и лијечнику ишла, па ми он рече, да се моје очи без болнице ни лијечити не могу, те тако ја овамо и дођох, па сад — Бог Вам а душа Вам". Још припитах колико је платила оној баби, што ју је напутила, да очи са мокраћом испира. „Та шта би јој платила, — попила је двије чашице ракије и ништа више" -— рече она. „Ех, онда си своје очи јевтино продала" — иомислих ја. * Ово није први случај, да се чује, да неуки људи овакове лијекове употребљавају, а не знају јадни, да то може и сљепоћу произвести, као што је и код бабе Јане. Душанг ПавловичЂ.

Травник запаљен очима. — Српска народна пеома. Што се оно Травник замаглио? Или гори, ил' га куга мори? Ил' га Јања очим' запалила? Нити гори, нит' га куга мори, Већ га Јања очим' запалила, Изгореше два нова дућана, Два дућана, и нова механа, И мешћема, гдје кадија суди.

Смрде му тежаци. Вило је то скоро у котару глинском. Неко посекао у шуми неколико храстова. Лугар заповедио сам сељацима, не питајући власти, да то храшће довезу из шуме до опћине, где ће се продати на дражби. То је он заповедио људима, који су у шуми починили штету, па да тобоже одраде нешто. Али била су тројица, који нису никакве ттете починили, па им је то лугар свеједно заповедио из неке освете ваљада. Они не хтедоше ићи, кад нису криви.

Лугар их тужи котарској области у Глини. Они дођу пред пристава Хорвата. Кажу што је и како је било. Пристав, место да позове на одговор лугара за незаконити рад, осуди те сељаке сваког на дан затвора. Сељаци затраже препис те осуде, да се могу даље притужити. А Хорват се на њих издере: Кад хоћете препис, онда ћете добити сваки још два дана затвора. Кад се сељаци стадоше правдати, да нису криви, и да то није право, а пристав им рече: Напоље хајте, што ми ту смрдите! Тако фино говори пристав тежацима. Смрде му тежаци, али му не смрди плаћа месечна, од које већи део дају ти смрдљиви тежаци. Такви чиновници, видите, управљају нашим сиромашним народом. Господин Хорват мисли ваљада, да је он зато пристав, да нагрђује тежаке и дели им дане затвора, као да су то какви слатки колачи. 18 пари волова требало је да се оно храшће извуче из шуме. Неколико сати тешке муке и за стоку и за људе у гадно доба требало је, да се храшће довезе на одређено место. А знате ли за колико је продано храшће? За равних 30 К. Дакле за 30 К паћено је толико тежака и толико стоке, коју су тежаци крваво стекли. Видите ли, како су код нас јефтина тежачка леђа и тежачки иметак. Пристав се касније ипак тргао и скинуо она два дана затвора, а оставио сваком само један дан затвора. А шта би било, да лугар заповеди каквом адвокату, доктору или богаташу, да иде возити ни крив ни дужан храшће из шуме, а он не послуша? Били он био осуђен на дан затвора, или би лугар био кажњен? А у закону стоји, да смо сви пред њим једнаки, па ето свеједно Ћуђа Марић, Лука Шукунда и Симо Шукунда морају у затвор, а да су на њихову месту какви богаташи и људи моћни, не би морали. Против сваке овакове незаконитости морају се тежаци потужити вишим властима. Кад би се тако свуда и увек радило, додијало би то и влади, па би чиновнике довела у ред. Хорват и њему слични говориће тежацима све дотле, да смрде, док их тежаци сложно не науче памети. Српска господа, која имају мало срца и душе, не смеју те незаконитости мирно гледати, већ морају тежаке упутити што да раде и сами се заузети за њих. Ако то не буду радила нису боља од Хорвата.

Жртве алкохола. Војник М. М. родом из ужичког округа попио је на Митров-дан око 2 литре ракије и донесен обезнањен и обамро.

Савјетујте своје рођаке и лријатеље да купују и читају овај лист.