Српско коло

Г ®д. ш.

СРПСКО кол®

Ст -?,: ')■

Али криво имају моји граничари. Ево ја ћу вам сад показати. Господин човјек је онај који себе својим поштеним радом издржава, а слободан је урадити и рећи све осим оног што је против закона. А смију ли то чиновници радити? Гдје сте видјели браћо, да предстојник (солгабиров) гласа, кад се бира посланик на сабор, за народног човјека? Не смије он то, и ако би се нашао по неки, који то жели од свег срца. Гдје сте видјели браћо и чули, да чиновник смије рећи да не ваља, што је учинио бан, или други какви високи чиновник, па макар то стопут било неваљало? Он то не смије. Гдје сте видјели и чули браћо, да чиновник смије писати и потписати се у новине, које народ бране, па макар то од свег срца желио ? Та има их доста, који не смију новине ни за своје новце држати, јер њихови виши то пријеким оком гледају. Гдје сте видјели, да чиновник смије српску заставу на своју кућу метнути, осим можда гдје су сами Срби? Јесте ли чули да више власти воле чиновнике, који су са српским народом јако добри, и уче га сваком добру и напретку? Има их и таквих, али неће доћи до великих плаћа и награда. Као што понеки господар отјера слугу, који му не уради сваку по вољи, тако и влада гони државног слугу, чиновника, ако јој не ради по вољи. Па гдје је ту то велико господство, кад стрепиш што ћеш рећи и учинити, што сваки други смије учинити, и што по закону није забрањено. Гдје је ту господство, браћо ? Зар није господин ваљан занатлија, трговац, тежак, који изврши све своје дужности, па се не боји никог осим Бога и закона? Нико га не може истјерати из дућана, радионице ни са земљишта. Зар то није већи господин од онога, који се обазире око себе због свакеријечи? Па уз то сиротиња. Лијепо би чиновник живио, да смије ићи у гаћама и кошуљи, бос, да не мора имати скупље одијело и све по кући, да не мора дјецу облачити љепше и од себе и друго штошта. Онда би било његово царство. Али он мора трошити и на оно, што држава не тражи, а није му потребно. Он није господар ни оном што има у џепу. Зато иоле бољи трговац и занатлија боље живи од чиновника, па бога ми и многи имућни сељаци, дакако не наши сиромашни граничари по Горњој Крајини. Није све злато што се сја, па се не треба ни лакомити за оним што се само сја. Дао Бог да ово неколико мојих ријечи ра-

свијетли бар тројици, четворици мојих граничара, па да своју дјецу дају у свијет на занате и трговину, како ће бити слободни, имућни људи, који неће морати дрхтати одсваког шушња. Громичар.

Грађевни ред. Кад се граде или преграђују куће и друге зграде, потребно је држати се онога, што наредбе у томе одређују. Данас ћемо изнијети главне одредбе „Грађевног редв" од 25. јуна 1900., који вриједи за Хрватску и Славонију. Када треба тражити дозволу за градњу. (§ 1.) Дозволу за градњу треба тражити прије грађења, прије дограђивања, рушења, преиначавања и прије сваког већег битног поправка, који утјече на грађевно стање зграде ' или њезиних главних дијелова или ако се дира у чврстоћу зграде, у њезину сигурност против пожара, у права сусједова. Дозволу треба тако исто тражити прије градње зденца (бунара) и подрума, извођења нових и преиначивања старих гнојишта, захода, канала и жлијебова (ригола), прије градње нових и преинаке дојакошњих огњишта и димњака, преинака станова и дућана, суше, прешнице и друге господарствене зграде и обратно ових у станове, прије градње и уклањања зидова који дијеле, постављања громобрана, преинака вањског прочеља, пробушивања арата и прозора на улицу или према сусједу, прије преинака и повишивања кровова. Ко подјељује грађевну дозволу? (§• 2.) Подјељује или опћинско поглаварство за мале зграде, или кр. котарска област за веће и кр. жупанијска област за још веће и важније грађевине: Опћинско поглаварство подјељује грађевну дозволу за: нове градње мањих обичних економских зграда (штала, суша, кукурузана, амбара, свињаца итд.), ако се гради на зиданом темељу, затим даје опћинско поглаварство дозволу и за веће поправке зграда за становање и привреду без стројева (машина) за тјерање заната, ако за извођење ових радња треба употребљавати скале, за преинаке станова у дућане, суше или у друге привредне (господарске) зграде, за отварање врата или прозора према улици или према сусједним кућама, за премјештање или повишавање кровова. Кр. котарска област , саслушавши мишљење свога стручњака (инжињера) даје дозволу за нове градње, дограђивање и преинаке већих градња, које нема право дозволити опћ. поглаварство, даље за намјештавање муњовода (громобрана) и за промјењивање лица зграда према улици, за уређивање цеста, одводних јарака и ригола, у колико се тичу читавог мјеста. Али кр. кот. област може ово подјел.иван.е