Српско коло

Стр. 16.

СРПСКО КОЛО

Год. III.

машне београдске деце у лепа топла одела и обућу. Деца су дошла пред краља да му захвале. Краљ их је најлепше примио, питао их понешто, што су учила у школи, рекао им да буду добра и отпустио их. На одласку добило је свако дете по завежљај слаткиша и по венац смокава. Деца су му викала: живео! Ево од српског краља треба да се сви учимо, како се треба бринути за сиротињу. Од њега се требају учити и Неки наши чиновници, како треба поступати лепо са сваким, ко дође пред њих, а не частити људе са речима: лопове, воле, магарче, марш и тако даље, како то по неки умеју. Честитке краљу Петру. Српском Краљу Петру честитали су нову годину сви европски цареви и краљеви. Краља Петра не воли само његов народ и остали Словени, него га ево уважавају и поштују и страни владари. А он то боме заслужује и од свог народа и од крунисаних глава. Српска Штедионица у Сарајеву. Босанска влада одобрила је правила . Српске Штедионице у Сарајеву". Скупштина за оснивање штедионице била је на Богојављење, а уписивање у прво коло отпочело 1,јануара 1905. и трајаће 4 године. Ово је прва српска штедионица ове врсте у Босни, те ће добро доћи српском народу у Босни. Нов српски новчани завод у Војци. 1.јануара 1905. одржали су Срби у Војци у Сријему скупштину, те ту закључили, да оснују свој новчани завод на дионице (акције). Свака дионица стајаће К 1, а исто тако упис. Новац за акције уплаћиваће се по 50 потура недјељно, а шаље се г. Мити Керечком трговцу у Војци и преч. г. Мити Станисављевићу пароху у Војци. Десетогодишњица „Цариградског Гласника". На св. Саву ове године навршиће се 10 година како излази српски лист у Цариграду по имену „Цариградски Гласник", те је за то вријеме вјерно служио православљу и српском народу у турској царевини. Покретачи листа били су покојни Никодије Ст. Савић српски новинар из Пећи и Коста Групчевић из Охрида. Први је био главни уредник а пошљедњи је све досад власник и издавалац овог листа. Послије Никодија Сп. Савића били су уредници Сима Ј. Аврамовић, Светолик Јакшић, др. Михаило Вукчевић професор и Иван Иванић. Сада му је и власник и уредник Коста Групчевић. Желимо му најбољи успјех и надаље за добро и напредак српског народа у турској царевини! БошиЋни ручак српских шегрта у Будимпешти. Познато је, да наше дјеце има у свима већим мјестима у нашој држави, гдје се уче различитим корисним занатима. Тако их има и у Будимпешти око 60. Срби у Пешти, а нарочито српско-трговачко занатлијско друштво „Слога", приредило је шегртима божићни ручак. Најприје су отпјевали службу у цркви, а затијем су одведени у гостионицу, гдје је постављен био сто и удешено све по српском обичају, тако да су дјеца осјетила као да су код своје куће а не у

туђем свијету. Том приликом поучавана су дјеца, зашто је то добро, што су отишла на изучавање трговине и заната, као и о том, да се добро владају и да добро изуче свој посао, па да онда буду од користи и себи и својим родитељима.

Јавна захвала. Поводом смрти нашег незаборавног сина, супруга, свака и стрица С8ЕТ03АРА ЂЕЛАЈЛИЈЕ поеједника и трговца, преминулог дне 30./12. 1904. (12./1. 1905.) у млађаном добу од 36 година, захваљујемо свима, који нам га до хладног гроба попратише као и вјечну му кућу са красним вијенцима окитише, опојаше и матери земљи предадоше, као и онима, који нам усмено и писмено своје саучешће изразише те утјешитељно нам голему 'гугу ублажише. Нарочито хвала господину учитељу Котарлићу из Дољана, као и многобројном мјесном и околном сељаштву, које је свог омиљеника задњом почасти одликовало. У Сирчу, дне 4. (17.) Јануара 1905. Драгиња Ђелајлија мати Љубица Ђелајлија супруга Милан Ђелајлија брат Олга Ђелајлија снаха Десанка иДрагињаЂелајлија Светозар Ђелајлија оиновке. синовац.

; ^ чг 7 -^7 -^7

Фабрика жалузија, ролета, дрвених и жегвезних завојних капака

Р. СКРБИЂ Илица 40. — ЗАГРЕБ — Илица 40. препоручује своје признато солиднс, тачнс и јсфтинс

Штампа: Српске Штампарије у Загребу.

Одговорни уредник: Буде БудисављевиЋ.