Српско коло

Срби и чудити се кратковидности Срба у Угарској, који окрећу главе један од другога, а кров им гори над њиховом главом. ■ Срби у Угарској имали су до сада само једнога свога независнога посланика у угарском сабору, ДР- Љубу Павловића, који је био изабран у турско-бечејском срезу. Он је својим радом у свом котару стекао толико љубави и повјерења код свог народа, да га при избору за посланика није могло ништа оборити. Мађари и државна власт све су употребили, да га сруше, али није ништа помогло. Свест и љубав ерпског народа победила је и др. Павловић је био изабран. После су му се Мађари светили у сабору, терали га из сабора, дизали против њега судске парнице и на све могуће Начине га прогањали, само да га истисну из сабора, да се не чује у угарском сабору слободна реч независног српског посланика, Како чујемо, сада се против др. Љубе Павловића поставља други Србин кандидат. Па што "ће бити? На крају крајева победиће Мађар, јер ће се гласови поделити. Но ми се надамо, да свесни Срби бирачи у турско-бечејском срезу не ће преокренути вером него ће сви листом и опет гласовати за г. др. Љубу Павловића и поклонити му своје поверење, а тиме га донекле наградити за сва она страдања и неправде, које су му чињене, као независном српском посланику. Ако би пао др. Љуба Павловић, при новом избору, то би пала љага на образ турскобечејских бирача, јер би тиме доказали, да одобравају сва она гоњења и неправде, које су чињене др. Љуби Павловићу и да не само узмичу пред својим непријатељем него му и помажу. Но као што рекосмо, ми у то не верујемо, него се чак надамо поуздано, да ће Срби бирачи у турско-бечејском срезу и опет сви Гласати за др. Љубу Павловића. Нов српски ЛИСТ У Боени. 1. (14.) јануара 1905. почео је излазити нов српски лист за Босну и Херцеговину по имену „Српска Ријеч", а писаће о политици, просвјети и привреди српског народа у Босни и Херцеговини. Досада јс излазио у Мостару српски лист по имену „Српски Вјесник", који је престао излазити, а њега је заступила сад „Српска Ријеч". Желимо да „Српска Ријеч" донесе што више користи тамошњем српском народу. Шта би вриједила добра опђинска управа. Већ је писано у „Српском Колу" о рђавој управи у опћини Рујевцу. Тамо је опћински намет на сваку круну двије круне и педесет филира. Тако се сваке године цз народа и.звуче због рђаве управе на девет до де' сет хиљада круна више него што треба. А тако је већ много година. Да су Рујевчани двадесет година метали та ј Н овац у какву банку, накупило би се толико новца, да би од самог интереса могли намирити

све потребе, за које се удара на народ намет. Не би намета ни филира морали плаћати. А овако народ издише под теретима зато, што се није бринуо за добру управу. Али сад се на боље креће. Почео се народ бринути и све ће поћи добрим путом, само ако народ не малакше и не пусти опет све по старомАрнаутсна насиља у Старој Србији. Из Старе Србије стижу гласови, да Арнаути праве грдне зулуме тамошн.им Србима. Арнаутски разбојнпци по имену Хафис, Беслим, Хамид, Ајриз и Абдул Јегељ имају сваки своју чету, с којима упадају у села и градове, убијају и упјењују Србе. Што је још теже, нико од Срба не смије се потужити на њих турским властима, јер их ови разбојници онда уцјењују или их убијају. Велике силе у Европи већ преко двије године завађају неке реформе, да се олакша што хришћанима у Старој Србији и Маћедонији, али ево шта видимо? Турска неће да направи реда и пушта Арнауте да убијају нашу браћу, док велике силе гледају. све то мирно, бринећи се само свака за свој рачун у овим крајевима српским.

Разлинне вијести. Лијепа појава. „Привредник" је на српске земљорадничке задруге управио питање, шта мисле задругари о оном закључку седмог конгреса: Србине, не испуштај земље из шака! Последњи број „Привредника" доноси много одговора из Барање, Бачке, Баната и Сријема. Сви одговори гласе, да задругари 08биљно схваћају овај закључак. И с радошћу можемо рећи, како из свију мјеста долазе гласови, како Срби више не продају своје земље туђину, а то се највише има приписати земљорадничким задругама. Шта више на многим мјестима Срби прекупљују земљу натраг од Нијемаца. Из Купинова у Сријему дошао је одговор, у ком се међу осталим каЖе: „У нашем селу губи се опасност,, да ће српска земља доспети туђе руке, јер је наша српска црквена општина закључила, да ће она сваку ону земљу купити, коју би морао из нуЖде и невоље који Србин продати, ако се други који Србин не бн нашао. Ни у нашем крају није било готово пре ни једног странца, а сада их има, и то знатнији број. Но изгледа, да ће се са досељавањем сасвим престати." Карта распрострањења православних Срба у Хрватској и Славонији. На овој карти биће бојама означено, колико има у свакој политичкој опћини у Хрватској и Славонији православних Срба, тако да ће се видити како стојимо према осталпма. То је важно не само за то, да се само види, колико нас гдје има, него и за то, да према томе омјеримо своју снагу у појединим опћинама и котаревима, па онда према томе радимо. Карту ту израдио је вјешт човјек у том послу др. Васо Руварац у Загребу. Ко би хтео да има ову карту нека гшше уредништву „Новог Србобрана" у Загреб. Краљ Петар и сиромашна деца, Српски краљ Петар заодео је пред Божић сто и педесетеро сир®-