Српско коло

Број 4.

Загреб, 15. (28.) Фебруара 1905.

ГОД. Ш.

Излази два пута —- мјесецу -—

Цијена за Дуетро-Угарску: на годину К 2'40 на по године. К 1"20 на четрт год. К —60 За друге земљг: на годину 4 круне. Поједини б,:ојеви 10 пот.

СРПСКО кол

НАРОДНИ ЛИСТ

Огласи рачунају се по цјеновнику. Ако се више од три пута увршћуЈУ. рачунајусе јефтиније. Уредништво се налази у Николи&евој улици бр. 8. Писма се шаљу на уредништво „Српског Кола народног листа". Руко— писи се не враћају. —

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д .-д.)

Уређује: Уредништво „Н. Србобрана'

Седми Конгрес Српских Земљорадничких Задруга, одржан 12. маја 1904. године у Топуском, изрекао је еднодушно ово: СРБИНЕ, НЕ ИСЕУШТ1Ј ЗЕМЉЕ ИЗ ШАН1, јер је евака груда, свака бразда, еваки педаљ ерпеке земље, евака изгубљена куђица, евако напуштено нућиште српеко, што Срби лакомиедено из шака иепуштају и странцима продају — неизмерни народни губитак, еигурна и неизбежна народна пропает, највеће српеко зародно издајство. (Тако и само гако изгубили смо ми Срби многа српска села, српске општине, па и читаве српске краЈеве, где се сада други шире и размећу, а још за ко]у годину нити ће се знати нити спомињати, да је тамо Срба икад и било), Нашим читаоцима. Има још доста наших читалаца и претплатника, који су заборавили на своју дужност, па нијесу обновили претплате. Ми их на то сад пошљедњи пут опомињемо, јер у будуће не ће добити нико листа, док не обнови претплате, која је и онако малена, да већ не може бити мања. То чинимо још и стога, што нам сад излазе штампане адресе, па да не морамо штампати наново и имена онијех, који нијесу обновили претплате и тиме да не правимо себи трошка. Ми се међутијем надамо, да до тога не ће доћи, јер ће наши претплатници и сами увидјети, да ми с правом своје тражимо, па ће.и своју дужност учинити, а уједно тиме помоћи, да овај народни лист буде могао још боље и лакше поучавати у свему своје претплатнике и читаоце. Уредништво и управа „Српеког Кола".

Глас из Срема.

Како сте се смели огрешити о српску свест у Срему? У броју 3. „Српскога Кола" велите: „Срем је био на гласу са свога Србовања некада" — а ја велим: „и сада је". Шта су ваши сиромашни Личани и Бановци? Ништа према

Сремцима. Дођи ти у коју год хоћеш крчму, то ти је свака пуна не само свецем и недељом него и радним даном и то само Срба, јер Шваба долази у крчму само кад има што да купи, ту се са Србином најлакше погађа. Какву му тамо помињете ћирилицу, мари ти он за то, он и сам већином пише латиницом. Да је тако, набројаћу само неке примере. Ево вам нашега Сурчина. Хоћемо да градимо Српски Дом. Имамо две српске земљорадничке задруге. Имамо српско певачко друштво. Ту су нам поп Јефта и учитељ Богољуб народне вође, али за чудо у општини се уредује латиницом зато, јер је глава општине т. ј. бележник Словак. 1 ) Еутшоео. Седиште деспота српских. Уредује се и у школи и школском одбору и општини и свуда само латиницом. Бележник Словак заклети непријатељ српске зем. задруге. Учитељ Лаза Г1., Бог да му прости. начинио читаво страшило од задруге, одвраћајући народ од ње, подигао се је са Др. Абјанићем против имена и слова Српскога. На црквеној слави у Купинову код цркве мајке Ангелине деспотице српске, свирају и певају шабачки Цигани Др-у Абјанићу песме, које изазивљу Србе. Срби Сремци то мирним оком гледају и ухом слушају. Др. Абјанић изјављује ту на српској слави: „Ја овде не поштујем за Србина никога ко нема пасош из прека (преко Саве из Србије) а ово шта овде има грчко-источњака, то су Хрвати, Власи или Раци, овде Срба нема" — и т. д. То исповеда у српском друштву, пред два српска свештеника, па нико ни речи, само му је једна попадија очитала горопадну молитву. (Што ми-

Ј ) Ми знамо, да је општинско заступство закључило да се уведе уредовање ћирилицом. То је већ било објављено у „Новом Србобрану". Можда је кривица код виших власти, што се још ни почело уредовати. (Прим. Уредништва). /<

Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер Ђе вам требати и послије, да га читате,