Српско коло
Стр. 2.
СРПСКО КОЛО
Год. М.
слите да је ово рекао ономе сувом поп Младену што је расправљао на конгресу?) Купиново је мајдак од ракије. Тује летос превезено на милијун центи шљиве за ракију из Србије. Ту се попије више ракије годишње него у свој вашој Лици и Банији. Ту се множе чивутски дућани као печурке после кише. Ту су сви већници Срби осим једног Хрвата (Хермана???). Па скинуше српски наслов са варошке куће (код нас тако зову општину), те метнуше наслов латиницом. У Обрежи, начелник Србин, бележник Шваба, већина већа Срби, па све уредују латиницом. У Агиињи чудо над чудима. Већ ми пуче глава од велике хвале тамошњега попа и учитеља, како се ти слажу, како ти раде за народ. Поп да му нема пара у митрополији, узор у свему, њега поштује сав равни Срем са његове особите смирености и доброте. Па и јест честит и добар. Учитељ пише књиге „како да се помогне ратару", већ се по свим нашим селима о њему говори, као о народном човеку, који је рад да помаже свакоме, али бих рекао и бих се заклео, да и он уредује латиницом у својој школи и школском одбору. Тако добар поп и учитељ, сви већници Срби, па на велику њихову срамоту изабраше Швабу калвина за бележника. На две српске школе маџарска круна а натпис латиницом. На месном суду овако: „Мје81ш 5и<ј, Местни суд, ОНз^епсМ", још само нема маџарски. Кад ми овдуд из Јабане пролазимо кроз Ашању у шуму, увек мислимо од школа да су трафике, па су већ неки од нас, који не знаду читати ишли тамо, да купе дувана, цигара и машина. Да је то прави учитељ и прави Србин, требао би оно чудовиште збацитиса школа. Дочуо сам од мога једног Ашањца на пијаци, кад сам га питао зашто су прибили оне трафичке табле на школе, да су они имали општински печат српски, који је направљен кад је општина основана и никоме није био противзаконит нити му је ко замерао ни код владе, ни код жупаније, ни код котара, а сад пријави наш Шваба бележник, да је противзаконит, те без питања већа, даде на рачун опћине направити два нова печатњака, пола хрватски, пола српски. Видите свесност у тој опћини! Срби ћуте, трпе, не смију се ни живи показати.
У опће у граници а напосе у котару земунском скоро у свим општинама и школама уредују латиницом, на свим општинама и школама су наслови крупни латиницом, а под њиме ситнији ћирилицом. Изузетке чине две школе у Ашањи _које имаду још уз хрватски натпис и маџарску круну. Што је Срема Еарловчипа нема. Ту ти нема Шваба ни Словака ни за лек. Ту ти је макар споља видљив знак пробуђене свести. Види се лепим, крупним, великим,, српским словима написано: „Српска народнаосновнашкола". Али ми се чини да и у школи, школском одбору и општини уредују латиницом. Шимановци велико српско место. Биралиште народнога посланика, много интелигенције српске, српски прота са црвеним појасом, Србин начелник, бележник, учитељ, учитељица, поштар, доктор, трговци, сви већници и скоро сви ратари, па свуд фирме латиницом и уредовање тако исто. — То је још већа срамота него тамо где су чиновници иноверци. О мањим местима да и не говоримо. Жалосно је да се у некадашњој војводини српској уредује латиницом, жалосније је да се мисли туђински, а најжалосније, да се ради несрпски. Наш се је српски народ почео кретати и селити у Бугарску, па продаје крадом Швабама и Словацима, Маџарима и Чивутима јефтиније, него што би му Срби платили. Још пишу Швабама у Банат, да дођу овде у Срем ако хоће јефтино посед да купе. 0 овоме ћу Вам се јавити после, а сад Вам шаље поздрав Ваш Србин Сремац.
Српска повјест. 5. Краљ Стеван Радослав. Стеван Првовјенчани имао је четири сина: Радослава, Владислава, Уроша и Предислава. Прва тројица били су српски краљеви све један иза другог, а најмлађи оде у калуђере, узме име Сава, постане српски архиепископ под именом Сава други, јер је св. Сава био први српски архиепископ. Радослав баш није био најбољи владар. Србија за његова доба није ништа напредовала. Зато се он уклони с владе.