Српско коло

Врој 5.

Загреб, 1. (14.) марта 1§05.

Год. Ш.

Излази два пута н^. гтптгш Ш ш т ш ...гиг._ шш> хевк Огласи рачунају се по -— у мјесецу — . ,Л |Р^ шГш В Ш I Ш ШгЖ. 1Ш 9т1| НЈеновнику. Ак.о севи• •• ■ ■ ■ I I ■ ■ ■ II I 1 11 1 1 111 1 ше од три пуга уврШ! Ш ип1Ј КШ11Ј ж На Четрт ГОД. 1\ оџ Николићевој улици бр. 8. За друге земље: на го- Писма се шаљу на уреддину 4 круне. Поједи- НАРОДНИ ЛИСТ н™</ Р листа"" Ру^ко" НИ бројеви 10 ПОТ. ' » — писи се не вра&ају. Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) к»|д» Уређује: Уредништво „Н. Србобрана"

Седми Конгрес Српских Земљорадничких Задруга, одржан 12. маја 1904. тодине у Топуеком, изрекао је једнодушно. ово : СРБИНЕ. НЕ ИСПУШТАЈ ЗЕМЉЕ ИЗ ШАКА, јер је свака груда, свака бразда. сваки педаљ српске земље, свака изгубљена кућица. свако напуштено куЋиште српско, што Срби лакомислено из шака испуштају и странцима продају — неизмерни народни губитак, сигурна и неизбежна народна пропаст, највеће* српско народно издајство. (Тако и само тако изгубили смо ми Срби многа српска села, српске општине, па и читаве српске крајеве, где се сада други шире и размећу, а још за коју годину нити ће се знати нити спомињати, да је тамо Срба икад и бИло).

Поузданичка скупштина у Борови. У вировитичкомкотару живи близо 4000 српских душа. До сада био је тај српски народ сваније издирало. Код избора отпмала се за њега и владина етранка и хрватска опозиција, а кад избори прођу частише га старчевиНанди ■ „Влаеима", а власти му још и даиас бране да извјеси икону св. Саве.у школи, у којој има 45-теро српеке дјеце са Срикињом- учитељицом, док на иротив трпе, да се у Вировитици на :сам прни дан српског Божића држи. годишњи робени вацгар. Тој запоставл.еностп српског народа у вировитичком котару много је. крив и сам српски народ, јер никђд , није ни покушао да употријеби снагу своју у корист . народносних интереса својих. Виронптички је котар врло мјешовит. У њему има Хрвата, Срба, Нијемаца, Мађара и нешто Чеха. Но поредХрвата најјачи су у котару Срби. Они имају око 120. независних, сељачких, бирача од .којих поглавито зависи, да ли ће код избора побиједити владина странка или опозиција. Да се овамошњи српски народ прене из свог народносног мртвила, те загрије за онћу српску ствар и кроз то отресе запостављености недостојне њега, и његове спаге, одлучише рвдашња

два српска свештеника, у споразуму са неколико свјеснијих и отреситијих Срба ратара, да се сазове за вировитички котар српска поу.зданичка скупштина. Скупштину је сазвао боровски парох г. Вељко Лукић, а иста је одржана на Сретеније послије службе у Борови у крчми ваљаног Србина И бирача Пере Војновића. Како су просторије у крчми Пере Војновића доста омалене, позвао је сазивач на бву скупштину скоро све саме бираче Србе, "који су се одушевљено одазвали позиву.. На поузДаничкој скупштини било је преко 100 Срба ратара из Борове, Резовца, Пчелића, Буданице, Цабуне, Клисе, Пивница,Твозданске и Криваје. Сјем тога дошао је на скупштину и г. Светозар Прибићевић, главни. уредник „Н. Србобрана" из Загреба, а било је и неколико напреднијих Хрвата из Вировитице и неколико трезвенијих Нијемаца из Борове, који су са пажњом и допадањем пратили скупштински рад. ..Скупштину је отворио сазивач парох г. Вељко Лукић, који је захналио сакупљеним Србима ратарима, што су се искупплп у толиком броју и разложио. им корпст оваквог састајан.а, јер се на. таквим састанцима могу из.ближе .упознати са тежп.ама српског народа^у Хрватској ц.Славонији и упутити у дужности своје како према Српству, тако и према отаџбини, без, чега се, не да постићи никакан успјех. Здтим је предложио сакупљенима да се скупштина конституише и изабере предсједника, потпредсједника и перонођу. За предсједника је изабран најстарпји ратар у скупштини чсстита. старина. Јаћим Релић нз Пчелића, за потпредсједника посједник Алекса Јасика из Пчелића, а за перовођу свршени богослов г. Никола Кукић из Борове. Предсједник Јаћим Релић захвалио је„;у име .своје ,и у име потпредсједника и перонође на повјерењу, те позва.о извјеститеље, да црема

Чувајте и остављајтв сваки број овога листа,

јер ђе вам требати и послије, да га читате.