Српско коло

Стр. 2.

СРПСКО коло

Год. Ш.

установљеном дневном реду изволе држати говоре своје. Преч. г. Ђорђе Марковић, парох из Клисе, говори о првој тачии дневног реда — о српским захтјевима. У свом говору истиче, какојесрпски народ позван у ове крајеве, да брани царевину у најтежа времена њена. Он се одазвао том позиву и јунаштвом својим учинио велику услугу не само царевини аустријској, већ и читавом хришћанству. За те услуге своје добио је од австријских царева многе привилегије, у којима му се признаје народносна, просвјетна и вјерска равноправност са осталим народима у царевини. Међутим, та равноправност призната у царским привилегијама није још ни данас узакоњена законима Хрватске и Славоније, и народност српска само је силом прилика трпљена народност, православна црква запостављена римокатоличкој, а у просвјетном погледу стављају се српском народу толике препријеке, да не може дадођедо својих српских школа, и зато је најсветија дужност сваког Србина, да се послужи свима законитим . средствима, како би оправдан захтјев српског народа, да му се призна потпуна равноправност у сваком погледу, постао већ једанпут законом, а не и надаље био тек жеља. Преч. г. Вељко Лукић, парох из Борове, говори о другој тачци дневног реда — о уставним правима и финансијалној самосталности Хрватске и Славоније. Он износи у свом говору, како српски народ поред својих скроз српских захтјева има као држављанин и грађанин Хрватске и Славоније и других још захтјева, који се односе на добробит отаџбине његове. СаДашње стање у Хрватској и Славонији никако не може Да задовољи српски нароД Главни је Томе узрок одношај у коме се налази Хрватска И Славонија према Угарској. Истина, српски народ признаје нагодбу склопљену између Хрватске И Славоније и Угарске као темељни Закон, јер је тим законом Хрватска и СлавоНија призната као равноправан уговарач са Угарском, на основу кога закона може она наГодбу исТо тако и отказати, као год што ју је склопила. Али ако српски народ признаје нагодбу, не може он данашњу нагодбу признати аа корисну по Хрватску и Славонију, јер је том нагодбом лишена Хрватска и Славонија једног од најважнијих својих права — самосталног располагања са својим дохотцима. Сјем

тога и ова данашња по Хрватску и Славонију штетна нагодба не извршује се онако, како је уговорена, а то неизвршивање нагодбе особито штетно дјелује на наше господарствене прилике. Код нас се врло мало инвестира према нашем доприносу, ушљед тога је и зарада у земљи мала, те наш свијет мора чак у Америку за послом, а овамо стотине хиљадајутара најбоље земље у Посавини и Лоњском пољу леже тако рећи без користи као мочварне. Кад би се вршила нагодба и инвестирало у исушивање тог мочварног земљишта, не само да би се нашем свијету отворило издашно врело зараде, него би временом добили силне плодне земље, на које би се могао насељивати наш српски и хрватски народ из неплоднијих и пренасељених крајева. Но док је наша влада и саборска већина млитава у одбрани оне нагодбе, коју је сама створила, дотле се врло жилава показује у одржању данашњег уставног стања у нашој отаџбини. Главни су увјети уставности слобода штампе и састајања, те утјецај самог народа на законодавство и управу. Међутим смо ми у Хрватској и Славонији баш у том погледу толико ограничени постојећим законима, да је уставност наша тек привидна. Државна власт запљењује у новинама сваку слободнију ријеч, забрањује скупштине у којима би народ слободно могао да претреса прилике у земљи, а изборним редом ограничила право бирања у законодавно тијело на врло мален дио народа и на чиновништво зависно од државне власти, ушљед чега права воља народна не може да дође до израза. Док се уставне прилике у Хрватској и Славонији не окрену на боље не може се ни наш одношај према Угарској поправити, а према томе ни наше лоше господарствено стање, И зато је најпреча грађанска дужност наша, да се најодлучније боримо за што шира уставна права, а поглавито за опће> тајно изборно право са признањем и права мањине, јер би само у том случају могао народ на изборима изрећи слободно праву вољу и жељу своју. Госп. Светозар Прибићевић, главни уредник „Н. Србобрана" из Загреба, говори о трећој тачци дневног реда — о одношају српске са* мОсталне странке према хрватским опозицијоналним странкама. Он рече, како је побједом