Српско коло

Год III.

СРПСКО коло

Стр. 3.

Кошутове странке у Угарској постао много тежи положај Хрватске и Славоније. И до сада се нијесу угарске владе, које су признавале нагоду, обзирале много на права Хрватске и Славоније, у чему им је много помагала слабост наше владе и саборске већине. Али ако дође на владу Кошутова странка, биће положај отаџбине наше још угроженији, јер Кошутова странка просто не признаје Хрватску и Славонију као краљевине равноправне Угарској, него их сматра за њене жупаније. Наша влада и већина, која је била немоћна према досадашњим угарским владама, биће још немоћнија према Кошутовцима, ако дођу на владу у Угарској, и зато морамо одлучно да стунимо у борбу против садашње владе наше и боримо се законитим путем за своја права. Да се можемо успјешно борити не само да је потребно да се сами организирамо, него је потребно да се постигне и споразум са Хрватима. Срби су увијек били за тај споразум, па и сад је српска самостална странка спремна, да се у изборној борби споразумије са хрватским странкама које признају српски народ овдје. Но како има међу хрватским странкама и таквих странака, које не признају српско име и српске оправдане захтјеве, и с којима, дакле, Срби не могу ступати у никакав споразум, то позива присутне Србе бираче вировитичког котара, да се никоме не обећавају, док самостална странка не одлучи са којим ће хрватским странкама ступити у заједничку изборну борбу. На пошљетку устаје опет преч. г. Вељко Лукић, парох боровски, те рече, како смо овом скупштином тек ударили темељ српском раду у овом крају, али на томе не смије да остане, већ морамо тај рад да наставимо и окупимо све што се поноси српским именом у једно коло. У оволиком великом броју тешко нам се често састајати, а договор што чешћи врло нам је потребан, с тога предлаже, да изабере ова скупштина сталан одбор, који ће руководити читав рад, према потреби сазивати и веће скупштине, као што је и ова данашња, те стајати у свези са средишњим одбором српске самосталне странке у Загребу. Скупштина једногласно усваја овај предлог, те изабире у тај одбор за опћину Пивнице: Јову Црнобрњу, Митра Панића и Јефту Легена. За опћину Сухопоље: Вељка Лукића,

Алексу Јасику, Милоша Дамјановића и Петра Рудановића. За опћину Цабуну: Марка Амиџића и Ђуру Хераковића. Од колике је важности овај најновији српски покрет у вировитичком котару, види се већ по томе, што је кр. котарска област у Вировитици, на притужбу опћинског поглаварства у Сухопољу, тужила сазивача пароха Вељка Лукића суду. Али нека, ми ћемо се овдје већ постарати, да се и власт, а и они, којима сметају Срби и њихов рад, што скорије привикну на српске поузданичке скупштине.

. 1

П р к о с.

Пркос

није пао с

неба;

Зато ниче где не

треба.

Пркос

ти Је зверка љута,

Пркос

бежи с права пута.

Пркос

има кратка

вида,

Пркос

руши а не

зида.

Пркос

само Јаде справља,

Пркос

на све заборавља.

Српска повјест. ! 4 • 6. * Краљ Стеван ^илутин. (Краљевао од 1282. до 1321. године.) Ово је славни владар српски, за чије се владе Србија почела јако ширити на све стране и постала прва држава на Балканском полуострву. Чим је сио на пријесто обори се као бура на царство грчко. У три године потуче он Грке и њихове савезнике Татаре, освоји већи дио Маћедоније, допре до Солуна на мору и до Свете Горе. Иза тога отме од Монгола Браничево, данашњу сјеверо-источну Србију. Тако се примакне бугарском видинском кнезу Шишману, Шишман се бојао српске моћи, па скупи своју силу и позове у помоћ Татаре, те изненада груне у Србију. Али му лоша срећа би. МиЛутин их поби и поплави видинску кнежевину, а Видин заузме. Шишман се препане, замоли Милутина за мир и обећа, да ће од сада признавати над собом власт Милутинову и слушати га у свему. Милутин пристане на то, а да мир буде тврђи, уда се Милутинова кћи Неда за Шишманова сина Михаила. Милутин није знао за умор и нерад. Одмах послије тога удари опет на Грке и освоји сјеверну Албанију (Арнаутску) са тврдим градом Драчем. Грчки цар Андроник препане се, па замоли за мир. Милутин пристане, а за већу