Српско коло

Стр. 6.

СРПСКО коло

Год. III.

или се може предати на сам дан ставш швјеренству, које мрегледа момчад. Право добити погодност ерзац-резервисте имају ови: 1. Једииац син, ком отац није кадар радити и једини син, ком је мати удовица, па их он мора уздржавати. 2. Једини зет, ако је таст постао неспособан радити или пуница обудовјела текар послије зетове женидбе, а зет их уздржава. Ако је то било још прије женидбе, онда зет не може добити погодности. 3. Једини унук удовице бабе или дједа неспособна радити, ако их унук мора издржати. 4. Једини брат или полубрат сасвим осиротјеле браће и сестара, који се не могу сами уздржавати, већ то мора чинити брат или полубрат. 5. Незаконити син, ако уздржава матер, која то не може сама. 6. Онај, коме једини брат или остала браћа или шурјаци служе код домобранства или редовне војске или су као резервисте позвани изнимице у службу, или су му браћа и шурјаци млађи од 18 год. или су неспособни радити, а он их мОра уздржавати. 7. Ако други брат или унук не станује код родитеља дједа или бабе, већ на каквом, другом мјесту, онда зато не може позвани брат добити погодности. То је свеједно, гдје други брат станује, само кад је кадар давати уздржавање. 8. Ако осим јединог сина или унука имаду родитељи и дјед и баба зетова, свеједно син и унук могу добити погодност. 9. Ако су женини родитељи помрли, а жив јој дјед и баба не може њезин човјек добити погодности, што тобоже мора уздржавати женина дједа или бабу. 10. Ако је полубрату жива удовица мати, дакле маћија оног, који иде на ставњу, може он добити погодност, зато што мора издржавати полубрата. 11. Пасторци, посинци и нерођена браћа не могу добити погодности због тога што морају издржавати очухе, маћије, поочиме, помајке и нерођену браћу (с којом нема ни оца истог ни матере). 12. Рођени дједови и очеви, тастови и од 18 година старија браћа, ако моле да им се унук, син, зет, брат ослободе од војне службе морају доћи пред ставно повјеренство. Друкчије ће се молбенице одбити. Не морају доћи они којима је преко 70 год. па начелник опћински посвједочи. да је сва"ком ПОзната њихова неспособност за рад.

Тако ни они, којима је већ једно повјеренство рекло, да су „на увијек за привреду (рад) неспособни". Осим тога могу добити трајан допуст, кад се извјежбају у главним стварима, потребно војнику, и они, који издржавају незакониту браћу и сестре, који издржавају матер која је растављена или развјенчана, који издржавају чланове породице, ако је нестаљо нетрагом члана породице, који би је морао издржавати, а не може се сасвим доказати да је умро (н. пр. од два брата, који су врсни радити једног нестане; онда други може добити трајан допуст, ако је ставни обвезаник). И ова се молба мора у сијечњу или вељачи (јануару и фебруару) предати котарској области, или на сам дан ставње (асентације, ревизије) ставном повјеренству. Молба се мора подносити сваке године, док год момак све три асентације не прође.

Копривина хвала, Хвалила се коприва: „Ја сам страшно цвеће, Гром у свашта удари Ал' у мене неће. Ја сам јунак једини, Међ' свеколким цвећем: Гром се боји од мене, Да га не опечем." Шта да велим на ову Копривину хвалу? Њојзи нек' је на дику А нама — на шалу!

Колико Рус умије да трпи. У селу једне руске губерније (жупаније) дође губернатор (жупан), старјешина те губерније Ишао је по губернији да види, како народ живи, па је дошао ред и на то село. Као што је обичај, тако велики господин возио се на хинтову са четири коња и пратило га је шест козака. Кад је дошао на сред села, примјети он да свијет некуд трчи, стане и запита човјека, који је његовим колима најближи био. — Куд то трчите, људи? — Трчимо, да ухватимо нашег оца. — Каквог оца? — Та нашег оца попу. — Па што га хватате. — Да га вежемо. — Шта, наопако ?!