Српско коло

Број 7.

Загреб, 1. (14.) априла 1ф0б.

Год. Ш.

Излази два пута Ш Ш ^Ш*. ■ Ш Огласи рачунају се по — у мјесецу — ЈРчт ШШ Ш Ш ШШк ■ № ј^к |П цјеновнику. Ако се викзет СРПСКО КОЛО Е1Е на ЧбТрт ГОД. К —'60 Николићевој улици бр. 8. За друге земље: на ГО- . . . _ М1 а Писма се шаљу на уреддину4круне. Поједи- НАРОДНИ Ј1ИСТ нар Ш од Н °о? листа° Г Руко' НИ бројеви 10 ПОТ. ' ' ~ писи се не враћају. Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) «■*** >а|*» Уређује: Уредништво „Н. Србобрана"

Еанке за насељавање. Јавили смо да је у Будимпешти основана једна велика банка, која ће куповати земљу па насељавати на њу Мађаре, који немају земље. Тако хоће Мађари, да од других народа, који нису Мађари, од Срба, Словака, Румуна и Немаца, покупују њихове земље, па даду Мађарима. Брзо ће се основати још оваквих банака, а мађарска ће им влада ићи на руку, јер је и њој много стало до тога, да у Угарској не буде другог народа осим мађарског. Неки дан је и у Загребу основана таква једна банка, која ће стајати у свези као споредна с оном главном банком у Пешти и која ће куповати земљу по Хрватској и Славонији, па насељавати на њу свакога пре него Србе, јер кад*се је ко туђи икад побринуо за Србе. Нама је сваки туђин само зло радио и пакостио, а никад добро. Дакле и Србима у Угарској и Србима и Хрватима у Хрватској и Славонији прети опасност од ових мађарских и мађарско-хрватских банака. И једне и друге гледаће да измаме земљу и од Срба сељака и од Србина господина, који има земље, па ће се туђин, који се и онако угнездио међу нас, још више ојачати. Кад се туђин угнезди међу нас, онда се банке не требају више ништа бринути, туђин ће сам гледати, да од Срба начини бескућнике. Ено Срема, тамо се најлепше види, колико је српске земље прогутао туђин, Мађар, Швабо и други. Србин је лаком на новац и детињаст, лакомислен. Прода данас комад земље, па вели у себи: остаће мени још доста, с овим ћу новцем купити ово, оно, стоке, алата. Новац се измигољи из прста, а Србин опет продаје и тети се, како ће му још доста остати, док му не остане голо тело. Комад по комад оде, а да се и не осети. Шта ми Срби морамо радити, да се одбранимо од ове беде?

Прво не сме ни један Србин продавати своје земље туђину, већ ако је мора продавати, нека је прода Србину, да земља остане у српским рукама. Немачка царевина потрошила је за двадесет година 420 милијуна круна, на то, да од Пољака, народа словенске крви као и ми што смо, измами земљу њихову, па да на њу насели Немце, али бадава труд. Од земље, што их је Немачка царевина за те новце купила ни половица није купљена из пољских руку. Оно што су испрва неки неваљали Пољаци продали држави накнађено је тим, што су други Пољаци још више прекупили из немачких руку. Тако је немачка царевина узалуд потрошила толике милијуне до сад, а од сад ће бити још узалудније, јер сад се на прсте могу бројити пољске издајице, који.продају земљу туђину. Кад је скоро неки гроф Бнињски продао своје имање заједно са кућом и стајама немачкој држави, нигде међу Пољацима није могао склоништа наћи. Ниједан Пољак није му хтео куће изнајмити ни за највише новце, нико му није хтео слуга бити, нико од Пољака с њим речи проговорити, свако је од њега главу окретао, као да је губав и окужен. Морао се иселити из тог места пољског међу Немце. Тако треба и код нас радити са издајицама, који туђину продају за Јудине новце земљу, коју су наши дедови својом крвљу натопили. Друго, ми морамо оснивати сваки дан све више српских ратарских 1 задруга. Догоди се па један Србин није кадар одмах дати сав новац за неку земљу, која би тако отишла туђину у руке, задруга то може лакше урадити, 1 Ми у овом листу кажемо ратарска задруга, јер реч „ вем■ љорадничка " не ваља, није српска, него је по туђинском немаЧком калупу скована. Реч ратар је врло стара словенска реч, коју имају у свом јеаику Срби, Руси, Чеси и сви други словенски народи. Кад смо, по примеру наше браће у Србији, почели и ми овамо оснивати задруге, ми смо узели и рђаву реч земљорадничка, коју су они тамо сковали сакато, према швапској речи „ландарбајтер". Ми нећемо да кваримо свој лепи сриски језик, па зато и кажемо: ратарске задру1*е.Т

Чувајте м остављајте сгаки број овога лнста, јер 1>о вам требати и послије, да га читрте, '