Српско коло

Стр. 8.

СРПСКО КОЛ0

Год. Ш.

заједнице између бугарских и српских чета, па за то страдају и једни и други, а може доћи и до тога да туђин добије и Ст. Србију и Маћедонију, а да је не добију ни Срби ни Бугари. Шта ћемо, кад немамо среће ни памети, па нам тако и иде. Бугарски кнез Фердинанд путује по свету. Био је у Немачкој, у Енглеској, а ових дана био је и Италији у Риму. Он путује од владара до владара. Неки кажу, да он тражи краљевску круну, то јест да се Бугарска прогласи независном краљевином. Други опет кажу, да се Бугарска боји рата с Турском, па хоће унапред да се осигура код ових држава, да не изгуби Бугарска -и ово што има, а што је Русија крваво и тешко извојевала. Бугарски кнез ради све ово без знања Русије, па му за то руска штампа и замера за то.

Различне вијести.

Србин ратар за „Српско Коло". Већ смо донијели у овом листу, како се Србин ратар из Кам. Моравица, по имену Раде Јакшић заузимље за „Српско Коло", па га препоручује својим сељацима и скупља претплатнике. Тако је он опет недавно послао управИ „Српског Кола" К 7"20 као претплату за 3 нова скупљена претплатника Овако би требали да раде сви Срби ратари, који су претплатници „Српскога Кола", јер кад „Српско Коло" буде имало више претплатника међу Србима ратарима, моћи ће онда још боље да поучава своје претплатнике о свему и да им иде у свему на руку. Дакле, Срби ратари, заузимљите се за свој лист и препоручујте га међу собом. Богословско књижевно друштво „Слога" у Карловцима издаће за који дан прву од својих књига, које ће уз врло јефтину цену давати и растуривати у свет. Прва књига биће „Ускрс" у два штампана табака. У књизи је описан ускрс, протумачено богослужење ускршње, разјашњено ускршње еванђеље, преведен ускршњи говор Јована Златоуста, спОменути су ускршњи обичаји и још на челу књиге стоји лепа слика „Ускрс" од Предића. Цена је књизи само 10 потура (5 новч.) и ко хоће да наручи књигу може то учинити на адресу: Богословско књижевно друштвб „Слога" у Сремским Карловцима. Растуривачи, који се јаве, добивају леп попуст. Поручбине ваља слати до цветне недеље. Народна књишница у Сомбору. У Сомбору је Стеван Бенио учит. приправник IV. год. основао Српску Народну Књижницу, чији је главни задатак борба против пијанства и народно образовање. Књижница броји неколико стотина поучних и забавних књига и неколико листова, а има и свој певачки збор. У недељу је одржана главна скупштина на којој је изабран привремени управни одбор и председник. У одбор су ушли шест трезвених занатлијских и ратарских омладинаца и то: Божидар Радишић уједно и председник, Душан Коњовић, Сава Војкић, Стеван Шарански, СтеванВранић и Јован Миросављевић. Правила су поднета мини-

старству на одобрење. До сада је уписано 36 чланова, међу кој^ма има до десет женских. Овој младој и корисној установи желимо најбољи успех. Сретна ли народа. У енглеском сабору неки дан расправљало се о државном прорачуну за ову годину. Министар Чембрлен изнио је пред сабор прорачун и рекао да државни приходи расту од свију пореза, само приход од пореза на пиво и жестока пића опада. А то је срећа за нас — рече министар — јер из тога се види, да наш народ све мање пије. Богати енглески народ, који би имао зашто пити, ето из године у годину све мање пије. А како је код нас? Земљотрес у Индији. Прије неколико дана у Индији се страшно уздрмала земља. Потрес је био тако јак, да су десетине хиљада људи погинули затрпани у кућним рушевинама, а да нису кад имали утећи. Срушено је на десет градова и безброј села. У два само котара пропало је тринаест хиљада људи. У једном граду пропала је у земљу касарна са шест стотина енглеских војника. У граду Дармсали није ниједна кућа остала читава. Тако јаког земљотреса и несреће од њега није скоро било.

Одговори уредништва.

У. у Острожин. Питате нас за вашу школу. Даје среће могли сте је већ добити, али неки ваши људи из села сами су криви, јер су били противни школи. Питали смо и дознали смо, да ове године не може о вашој школи бити ни говора. До године можда, ако будете људи, па одмах сад прегнете и одлучно будете тражили школу.

Фабрика жалузија, ролета, дрвених и жешезних завојних капака

Р. СКРБИЋ Млица 40. — ЗАГРЕБ — Илица 40. препоручује своје признато солидне, тачне и јеФТине Фабрш<ате

Штампа: Српсие Штампарије у Загребу.

Одговорни уредник: Буде БудисављевиЋ.