Српско коло

Ове двије штедионице у Лици мале су још и младе, па ево -помажу „Српско Коло", а надамо- се, да ће наши старији и јачи новчани заводи такбђер учинИти што да „Српско Коло", Главна скупштина српских ратарских (,;земљорадничких") задруга у Аустро-Угарској и средишње благајнице српских привредних задруга држаће се у Дарувару 18. (31.) маја о. г. у 9 сати прије подне у великој купалишној дворници. 0 комасацији излазиће у нашем листу неколико чланака. КаД се они сврше, писаћемо о задружном закону код нас. Овако се ради. У словачком листу „Доњоземски Словак" што се штампа у Новом Саду, читали смо ову вијест: Хоћу да послужим нашим (словачким) вриједним господарима, који би хтјели купити комадић земље. Имам на продају као заступник једне особе 28 јутара (рали) земље с кућом, недалеко од Шида, од прилике за двадесет и девет хиљада круна; 8 јутара је засијано пшеницом, 2 јечмом, 2 зоби, а 14 дано у закуп за 52 круне по јутру, до јесени под кукурузом. За кућу се плаћа аренда 480 круна годишње. • Платити се може у три године. Ближе обавијести даје Павле Вода у Винковцима. Видите ли, како ради овај Словак? Он је нечији заступник, неко му је повјерио продају своје земље, земља није његова, па се он свеједно брине да та земља дође у словачке руке, а. не у чије туђе. То је човјек, то је прави Словак. Јер он зна, да је онај народ сигуран за се, који земљу има у рукама. Из државне службе, из приватне службе, из фабрике могу човјека истјерати, али нема те моћи, која човјека са земље може отјерати. И трговина и занат су добри, еигурнији од ма какве службе и господства. али нису сигурни као земља. Јер могу се сложити купци, па не куповати код оног, који им смета, као што би се и ми Срби, да смо људи, морали сложити, па не куповати код Чивута, Шваба и других. Али нико се не може сложити са другим, да ми заустави кишу или сунце, да не пада и не сија на моју земљу, нити ми може мог алата узети. Учимо се и ми Срби од овог Словака, па ако морамо продати груду земље, продајмо је Србину, а не туђину. 19 задруга у два мјесеца. У Србији је у мјесецу јануару и фебруару основано деветнаест нових ратарских задруга. Свега ће бити у Србији око пет стотина задруга. Као што видимо, у Србији се задруга људски шире. Тамошњи Срби виде, да помоћи нема из неба, већ свако мора сам себи помоћи. И код нас задруге ничу на све стране, али има крајева гдје би могле и брже, а то је Лика и модрушко-ријечка жунија. Ту се задруге споро шире. Ваљада ће се тамошњи Срби пожурити, да накнаде, што су пропустили. Наспори Боже! Када хоЋеш да шаљеш претплату „Српском Колу", то је не шаљи сам, јер када се вас више сложи, дође

вам поштарина јефтинија. Ријетко има мјеста, гдје „Српско Коло" допире, да има само један претпЛатник у њему, него их има више. Тп Се сби већином Као обично у селу познају и знају који држи „Српско Коло". Сви у једном мјесту дакле треба да се Договоре,' каДа хоће да шаљу претплату, па да пошљу заједно на једној поштанској упутници и да напишу на купбну за кога се шаље и колико који шаље. Свагдје треба човјек да уштеди, само гдје може и гдје је пробитачно. Дужницима „Српског Кола". Прегледајући своје књиге нашли смо приличан број претплатника „Српскога Кола", који нијесу обновили претплате за ову годину. Ми смо већ истакли у овом листу, како није право ни лијепо пр^мати и читати лист, а не платити га. Зато опомињемо и позивамо све оне, који нијесу обновили претплате за ову годину, да то учине, јер ћемо им обуставити лист. „Срп. Коло" стаје годишње само К 2 - 40, а то је мјесечно 20 потура. Дакле и највећи сиромашак може толико метнути на страну, па платити лист, који га тако лијепо поучава и на добро упућује. Лист чини своју дужност, па онда и његови претплатници треба да чине своју дужност. Уредништво и управа „Српеког Кола".

Фабрика жалузија, ролета, дрвених ф и жељезних завојних капака

Р. СКРБИЋ Илица 40. — ЗАГРЕБ — Илица 40. препоручује своје признато солидне, тачнс и јеФТинс ===== Фабри1{ате =г=========

Цјеновницв бадава и Франко.

604. 5— 24

Штампа: Српске Штампарије у Загребу.

Одговорни уредник: Буде БудисављевиЋ.