Српско коло

БрОЈ 8. Загреб, 15, (28.) априла 1905. ГОД. Ш, Излази два пута жиа**. пм ^ ш л || ПП ав жш дгтћ Огласи рачунају се по -— у мјесецу — Ш*Ш НрЊ Ц Ш МРЧђк И Ш Шш Шлк Ц) еновни кУ- Ако севи««« 1, Ц 01 || 1цЈ[ ■ ■ |Ј I ■ ||| I аЉуј^ рачун1ју а се]еШШч иг 1ип1Ј пЦЛ:11 д?на четр ј I ид. 1\ УЦ , Николи -ћево} улици бр. 8. За друге земље: на ГО- Писма се вдаљу на уреддину4круне. Поједи- Н АРОД НИ ЛИСТ НИ брОЈеви 10 ПОТ. ^ ~ писи се не вра^ају. —

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) чл&во- »вгфљ' Уређује: Уредништво „Н, Србобрана"

ХРИСТОС Тим се поздравом поздравља данас православни свет, славећи онога великога мученика, који је проповедао истинску науку, за њу страдао, муке претрпео, на крст био разапет, умро и васкрсао и он и наука његова. А он је учио, да су сви људи једнаки, да су браћа, да треба

ВАСКРС! рисеји, учени дакле људи, јер је мрсио њихове рачуне, гонио га је и мрзио и остали свет, јер га није разумевао, у последњем су га се часу одрицали и ученИци његови, разбежали су се, а Петар га се три пут одрекао, па ипак је Господ, на крсту умирући, гласно рекао за мучиоце

„Пустите децу к мени, јер је њихово царство небеско" (са иконе Уроша Предића).

љубити Бога и ближње своје као самога себе. И ето, за тај је наук страдао и мученичком смрћу умро онај, чије је срце само љубити знало, и чија су уста само благосиљати умела. Велик је наук његов био, велика је љубав његова била, велике су биле и муке, које је за то поднео. Гонили су га књижевници и фа-

своје: „Опрости им Боже, јер не знају шта чине". Па ипак је његов наук победио. Велике мисли, које је Христос проповедао, прихваћао је људски род. Истина, далеко је време, када ће се потпуно остварити и у живот ступити његов наук, али многе су мисли његове већ до

Чувајте м оетављајте свакн број овога листа, јер ће «*аад требати и пеелије, да га читате