Српско коло

Број 10.

Загреб, 18. (31.) маја 1905.

Год. Ш.

Излази два пута ^ннн Ш Ш иит? И Ш пГТП ■■■ ,д гг Огласи рачунају се по — у мјесецу •— МР1| 1вШ ВгШ Ш Ш Ш Ш ШГш Ш1 ЈРт» цјеновнику. Ако севи®® © I ■! II 81 "111 1 111 I Ц Ш Ш ше ?д т ? и п у та у в рк-зд 1»г11ип11 пШШ: На четрт ГОД. К —'60 иг Николићевој улици бр. 8. За ДИЈГв зенље: на ГО- _ _ Писма се шаљу на уреддину4круне. Поједи- НАРОДНИ ЛИСТ наТоГо? 0 К 7 Уу^нн бројеви 10 пот. 1 ,Г11 # I г • ^ I — писи се не вра&ају. Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) Уређује: Уредништво „Н. Србобрана"

Хрватска сељачка странка и Србик сељак. Неколико хрватске господе, већином загребачке основало је прије недавног времена своју странку, коју су назвали хрватском сељачком странком. На чело те хрватске господе ставио се Стјепан Радић, који залази међу хрватске сељаке, а тако исто иду међу сељаке и друга та господа. Обећавају сељацима куле и градове и представљају се народу као нови спаситељи и пророци, који ће га усрећити. Али овој хрватској господи није доста, што залазе међу хрватске сељаке, да их лове за себе и своју странку, названу сељачку, него се усуђују залазити и међу Србе сељаке, не би ли и њих како уловили лијепим ријечима и празним обећањима, па да помоћу Срба сељака постигну оно, за чим теже. Како та господа од хрватске сељачке странке мисле и желе српском народу, показало се овијех дана приликом избора народног посланика у Петрињи. Кандидат је владине странке за сабор био велики жупан Будисављевић. Срби и Хрвати, изборници у Петрињи, сложили су се да за свога кандидата, кога ће бирати, узму д-ра Франа Поточњака, који је искрени пријатељ Србима. Српска самостална странка помагала је и заузела се за Поточњака, не би ли био изабран, а он је познат као одлучан човјек, који се бори за права народна, не преза и не плаши се у борби ни од чега, затваран је био у тамницу и љуто га је гонио бан Кун Хедерварски. Он је имао изгледа, да буде изабран за посланика, али не лези враже, наједном се појавише и господа хрватске сељачке странке, па стадоше истицати за свога кандидата Стјепана Радића. Раздвојили су изборнике, поцијепали снагу и у четвртак је изабран за посланика жупан Будисављевић, који је добио 192 гласа против Поточњака, који је добио 111 гласова, док је Радић добио за себе 79 гласова.

Али како су и што су све радила та господа сељачке странке против д-ра Поточњака, то већ прелази сваку мјеру. Човјека, као што је Поточњак, који је страдао и гоњен био за своје увјерење, клеветао је Радић, што је гадније могао, измишљавајући свашта, само да га понизи. Тако се борити и таким се начином служити није допуштено поштену образу. Али, што је још најљепше, ова се хрватска сељачка странка показала одмах, како мисли о српском народу. Прије избора у Петрињи објављенп су штампани прогласи на народ, и уРадићеву прогласу не спомиње се ни једном ријечју српско име, српски народ, ни Срби изборници у петрињском изборном котару, као да их ни нема тамо, и ако Срба има тамо мал' те не половица свега становништва. На скупштини прије избора Радићеви људи нападали су на Поточњака, да је он више Србин него Хрват, да је ишао у Биоград у Србију и да је рекао, да је Биоград народно средиште, да „Српска Банка" помаже његов избор, да не вјерује ни у што и друге још много гадније измишљотине. Дакле Радић је нападао Поточњака и зато, што је искрен пријатељ Србима, а овамо се сам Радић прави тобож пријатељ српскоме сељаку. Питамо ми сада, како неко може бити пријатељ српскоме сељаку, кад није пријатељ српскоме народу? И још је нешто горе учинио г. Радић на скупштини у Петрињи. Он је јасно и гласно изјавио, да Срби у Хрватској и Славонији могу да имају само нешто више права, него Маџари и Нијемци. То значи, кад би господин Радић одлучивао, да нам ни он не би дао она права* која припадају Србима као народу, него да би радио онако, како су до данас радиле и раде све старије хрватске странке, то јест, да Срби нијесу једнаки у правима са хрватским народом. И док тако говори, Радић, вођа хрватске се-

Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер ћв вам требати и песднје, да га читате.