Српско коло

Стр. 2.

СРПСКО КОЛО

Год. III.

љачке странке, хоће да лови Србе сељаке за се и своју странку. На Радићеву прогласу на изборнике петрињске налазе се потписана и два Србина. Од те двојице Срба један је изјавио, да он не зна, шта је потписао, а други се налази у Америци. Дакле, и таким се нечасним оружјем служи Радић. Како Радић и хрватска сел^ачка странка поштује и цијени слободу, види се из тога, што на скупштини у Петрињи Радић и његови људи нијесу дали Светозару Прибићевићу, уреднику „Новог Србобрана" да заврши говор, јер је скинуо образину с лица г. Радићу и показао, шта ради Радић. Зато су му буком и галамом Радићеви људи спријечили, да доврши говор г Једна странка, која каже да се бори за слободу, као што вели хрватска сељачка странка, не да говорити човјеку, који није истога мишљења с њезиним људима. То је жалосно, и то најбоље показује, да се ова странка не разликује у тој ствари од онијех Мађарона, који су данас на влади, а који не воле и не трпе слободе. Кад видимо дакле, ко су и каква су та господа и та хрватска сељачка странка, онда нам је света дужност да упозоримо Србе ратаре, Србе сељаке, да се не даду од њих заводити. Наш сељачки свијет не смије се одвојити од своје народне господе, која му добро желе. Сељачка странка жели то, али не ће јој поћи за руком. Кад су Турци хтјели, да спријече устанак за слободу у Србији, они су хтјели обезглавити народ и поубијати све виђеније људе, па су неке и посмицали. Сељак и народни господин могу сложним радом у борби постићи оно, за чим теже, али подвојени, завађени и расцијепани никад. Српски ратар не смије се дати заводити одтакове хрватске странке, јер је љуто плаћао главом својом, кад је год повјеровао људима, који му не признавају имена српског, не признају му права, а гурају га у пропаст. Не дајте се, браћо, дакле заводити, не дајте да вам се непријатељ у брк смије, кад би успио да Србе вуче за нос и држи за будале.

Пнеле и протопоп Недјељко. Зујкале су пчеле уљаником Око трмке, око своје цркве, Ка да зборе тајне разговоре. Слушао их протопоп Недјељко;

Три године разумо их није, Двје године гађо и нагађо, Шесте сјео, брижан невесео, Што не може да их разумије. Тадај паде једна пчелка златна На сребрну браду Недјељкову, Браду љуби, разговетно збори: „Уморниче, стари духовниче, Ти нијеси од овог свијета, Ма да ти је на земљи кољевка, Ни ми нијесмо од св'јета овога, У Р а ЈУ Ј е пчелија кољевка, Бог нас зове својијем птицама; Не шаље нас за наше медање, Већ нас посло људма на гледање. Твоја јесте на земљи кољевка, Бог ти дао пак си протовао, Свјетлао си чином и начином, Хитао си сјеме у вријеме, Сјеме чека дажда божијега, Иза дажда сунца божијега, Чекаће га и дочекаће га; Тебе чека у рају насеље. Склопи очи, духовниче стари, Склопи очи, вријеме тијепоћи!" Склбпи очи протопоп Недјељко, Тихо поје а с душом се дјели, Није знао кад је умирао. Кад се душа отрже од тјела Пред њом прха злаћена пчелица Да јој каже путе у небеса, У насеље раја божијега. „Снохватице" Змајовине.

прпска повјест. 11. Дар Лазар. СОд год. 1375. до 1389.). Како рекосмо, неколико мјесеци иза погибије Вукашинове на Марици, умрије и несретни цар Урош, године 1371. Послије његове смрти настане велики дармар међу Србима у Србији. Турци подвргоше све јужне крајеве под своју власт. И син краља Вукашина, Марко Краљевић, чувени јунак, кога је српски народ прелијепо опјевао у својим јуначким пјесмама, признаде над собом турског цара за господара. Тако урадише и други српски великаши на југу, у Маћедонији. У сјеверним крајевима били су у то доба најмоћнији српски великаши: Лазар Хребељановић, син Припца Хребељановића, великаша на двору цара Душана, бан босански Твртко, господар Зете Ђорђе Срацимировић, Никола Алтомановић и Вук Бранковић. Од ових били су најодличнији Лазар и Твртко. Лазар је одрастао на двору цара Душана, Душан му је дао своју рођакињу Милицу за