Српско коло

ЦБрој 11.

Загреб, 1. (14.) јуна 1905.

ГОД. Ш.

Излази два пута — у мјесецу ф ® • ЦиЈеиа за 1уетрв-Угареку: на годину К 240 на по године. К 1 -20 на четрт год. К —60 За друге земље: на годину 4 круне. Поједини бројеви 10 пот.

НАРОДНИ ЛИСТ

Огласи рачуна у се по цјеновнику. Ачо севише од три пу а уврш"ћују, рачунају се јефтиније. Уредништво се налази у Николипевој у ици бр. 8 Нисма се шаљу на уредништво „Српског Кола народног листа". Руко~ писи се не враћају. ~

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)

Уређује: Уредништво „Н. Србобрана'

Дужницима „Српснога Кола". Ми смо већ толико пута опоменули своје дужнике, па се многи на то ни не обазиру. Јављамо сада свима, да ће добити писмо, у ком ће бити назначено колико дугују до 1. јула 1905., па их молимо, да нам дуг намире. Ако и то не помогне, онда ћемо им морати изнијети имена у „Српском Колу". Надамо се, да до тога неће доћи, него да ће наши дужници ту маленкост платити. Није вриједно толико писања и опомињања за оно неколико потура. Уредништво и управа „Српеког Кола".

Новн мађаронски лист. У Загребу је почео недавно да излази сваки дан „Дневни Лист", лист тако зване хрватске народне, или како је народ зове, мађаронске странкеу земаљском сабору хрватско-славонском. Тој странци припада двадесет и неколико Срба мађарона, који сачињавају тако звани „Српски Клуб" у тој хрватско - мађаронској странци. Главни је уредник листа д-р Никола пл. Томашић, пре професор у загребачкој великој школи, универзитату, по том заједнички хрватско - угарски министар за владе министра председника грофа Куна Хедерварског. Томашић је као и сви остали мађарони човек, који је увек помагао бана грофа Куна Хедерварског и који је радио по његовој вољи, што је год овај хтео. Кад су неки Мађари Кошутовци ударали на министра Куна Хедерварског и казивали, како је он угушивао сваку слободу у Хрватској, Томашић је у мађарском сабору изјавио, да је све то рађено у корист Мађара. Дакле Томашић и мађаронска владина странка препоручивали су се Мађарима тиме, што угушују слободу у својој рођеној отаџбини на штету свога народа. Тако су радили мађарони пуних 20 година

за бановања Кунова. Дочепали су власт у своје шаке и нису дали ником писнути, зуба помолити, ни душом данути. Кад је Кун пре две године за време немира у Хрватској отишао са банске столице за министра председника, остали су мађарони у власти и радшш су даље као и дотле, јер „што дикла навикла". Али је народ ипак прогледао после толиких мука и невоља и мађарони приликом будућих избора за сабор, који ће бити до године у јесен, имају доста слаб изглед, да ће ући у оном броју у загребачки сабор као до сад. Зато су се љуто забринули, јер се боје да ће изгубити своје масне положаје. Њих 40 иде у Пешту, не раде ништа, а беру награду годишњу од три хиљаде форинти и више. Стога су сада покренули и свој „Дневни Лист" у Загребу, перу се и хоће да се народу и изборницима умиле. Нападају опозицију, а највећма српску самосталну странку и „Нови Србобран", који су им трн у оку. Па добро, што се бране и што ударају на самосталну странку и „Нови Србобран", то је разумљиво, јер им је за невољу. Али што су у свом слепилу обневидили сасвим, то је највећа невоља за њих. Највише се нас у тој мађаронској странци тичу Срби клубаши, којп такође пишу у тај лист и ударају по српској опозицији. Један од њихових првака, Стеван Поповић Вацки, посланик моровићког котара у Срему, у неколико бројева устао је да одбрани себе и свој мађаронски „Српски Клуб" и да јурне на српску опозицију, на самосталну српск}' странку. И знате ли, колико је тај човек у својој заслепљености избезумио? Он вели оно, што досад нико жив није рекао народу српском у Хрватској и Славонији и поручује му, да неистину говоре и лаж пишу они синови српскога народа, који му кажу, да је он запостављен. Равноправан је, каже Поповић, српски народ са хрватским и Срби немају више шта да траже. Сад је су ли таке речи безумље или незнање,

Чувајтз и остављајтв свакн број овога диста, јер 1<@ вт трвбати и послнје, да га читат^,