Српско коло

Стр. 2.

СР11СК0 КОЛО

^од. Ш.

нека га Бог свети зна, али да такав човек чини издају својега рођенога народу, то је јасно као сунце. У њихову клубашком програму, који је 1897. прочитао клубаш Васа Ђурђевић, каже се да српски народ није равноправан с хрватским. Име српско није у законима изједначено с хрватским, ћирилица није равноправна с латиницом, православна вера није равноправна с римокатоличком, српска народна застава у Хрватској и Славонији нема истих права као хрватска и тако даље редом. Члан „Срп. Клуба", данашњи оделни предстојник, д-р Светислав Шумановић рекао је пре пар година у сабору, да су Срби у Хрватској и Славонији грађани другога реда, јер су запостављени. А колико је неправда и запостављености српскога народа изнио „Нови Србобран", колико се налази тога у програму српске самосталне странке, није потребно ни говорити, јер то осећа сваки Србин, то види и зна српски народ. И сад ето долази Стеван Поповић Вацки, да гласно и јасно изјави, да Срби немају шта тражити, јер су равноправни у свему с хрватским народом. То може говорити само човек, коме је љубав према своме рођеном народу девета брига, и који је кадар за чинију сочива или комад хлеба учинити, што год хоћете. Стеван Поповић Вацки показао је, ко је и какав је. Ако му дакле српски народ, нарочито онај у моровићком котару, коме је посланик тај вајни Србин, поклони опет своје поверење и изабере га за свога заступника, онда тај народ и не заслужује боље и више, него што му Вацки даје и поручује, то јест да српски народ нема шта тражити у овој земљи, и ако је Србин грађанин другог реда. Видећемо и дочекаћемо и тај избор скоро, јер шака дана није торба година.

Муса разбира за Марка. Пита Муса крчмарицу Џану: Како спава Краљевићу Марко Кад напоји себе и Шарина? »Марко спава као мртва глава, Ал не скида руке са балчака. Марко спава ал Шарац не спава; Још је Шарац ока видовита, На далеко спази прилазника; Пак је Шарац њиска страховита, Н>исне, врисне, Марко се пробуди." А шта вели Муса кесеџија: Афер', Џано, добро је да знамо!

Поздрави ми, ако видиш Марка; Нисам пит'о како јунак спава, Већ сам пит'о је л' му здраваглава; — Ми јунаци дурма смо својаци, Куд ко скита за јолдаша пита. „Снохватице" Змајовине.

Српска повјест. 12. Србија послије косовског боја. Деспот Стеван. ГОд год. 1389. до 1427.). Смрт цара Мурата и велики губитци у људима, које Срби зададоше Турцима збунише Турке за неко вријеме, те не провалише одмах дубље у Србију. Главна сила оде натраг у Дринопоље. Остадоше на српској граници само неке чете, које су проваљивале у Србију и пљачкале. Србија је била у тешкој невољи. Цар Лазар погинуо, војска већим дијелом потучена, а душманин на међи државној, прелазио је сваки час и пљачкао по Србији. Уз то Вук Бранковић, зет Лазарев, не хтједе слушати своје пунице царице Милице, већ се прогласи за самостална господара у свом крају. Мађари опет, мјесто да помогну Србији против Турака, улучише згодну прилику, да напакосте Србима. Стану проваљивати у Србију, жарити и палити по њој и отму Биоград. Свему томе треба додати, да је управа Србије пала на женска плећа царице Милице, јер јој је старији син Стеван имао текар 19 година. Шта је могла да учини у тој великој невољи, већ да се како било помири с Турцима, да се земља у миру опорави. Она то и уради. Турци су тражили, да им Србија помаже у бојевима, да им плаћа неки данак и да царица Милица даде своју најмлађу, прелијепу кћер Оливеру за жену цару Бајазиту. Крвава срца пристадоше Срби на прва два захтјева турска, а још крвавијег јадна мајка, царица Милица, на трећи, на удају своје кћери мјезимице за душманина српског, убицу цар-Лазарева. Али да спасе свој народ она даде своју кћер на жртву. Тако се Србија умири за неко вријеме. Син Лазарев, Стеван, прозван Високи, човјек поштена срца, великог ума, јунак без пара, вјешт вођењу војске, тврд и сталан код задане поштене ријечи спријатељи се врло с Бајазитом. Бајазиту се силно допадало јунаштво и поштење Стеваново. Уз то је сиротица Оливера Бајазита сасвим задобила за се, он ју је јако заволио, као да га је опчинила. Бајазит је слушао њезину ријеч, а она је то употријебила на корист и добро свог српског народа. Због тога Бајазит, не само што није дирао у земље