Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО коло

Год. III.

„Вукосава, моја вјерна љубо! 35 „Ја бих теби нешто бесједио, „Али не знам, јели твоја воља!" Љуба њему тихо одговара: „Господару, Јакшићу Богдане! „Говор', душо, штогод ти је драго, 40 „Још ти нисам воље покварила, „А ни сад ти покварити не ћу." Јакшић Богдан љуби бесједио: „Вукосава, моја вјерна љубо! „Краљ Будимски свога жени сина, 45 „Брата Митра зове у сватове, „Митар иште коња и оружје, „А п наше Турско одијело, „И он иште седло оковано; „Хоћу л' дати, моја душо драга?" 50 ЈБуба њему тихо одговара: „Подај, душо, Јакшићу Богдане! „Подај брату коња и оружје, „И гшдај му Турско одијело, „Још к отому седло оковано; 55 „Ја ћу дати твоју абајлију, „Што сам теби код бабајка везла, „Пак ти нисам за њу каз.ивала, „Јер је нисам била испунила, „А сад сам је испунила златом; 60 „И даћу му ђердан испод врата, „Један ђердан од жутих дуката, „А други је од б'јелог бисера, „Плести ћу му коњу усред гриве, „Нека диче краљеве сватове." 65 Митар слуша двору на пенџеру, Што говори госпођа снашица, Од милина сузе прољевао, Пак одоше до његова двора, Богдан слуша двору на пенџеру, 70 Што ће Митар с љубом бесједити, Митар иде двору у тимаре, Пак бесједи својој вјерној љуби: ,,0 Милице, драга госпођице! „Ја бих теби нешто бесједио, 75 „Али не знам, јели твоја воља!" ЈБуба њему тихо одговара: „Говор', душо, што год тиједраго." Јакшић Митар љуби бесједио: „0 Милице, вјерна љубо моја! 80 „Краљ Будимски свога жени сина, „Пак Богдана зове у сватове, „Богдан иште коња и оружје, „А и наше Турско одијело, „И он иште седло оковано; 85 „Хоћу л' дати, моја душо драга?" Ал' бесједи Милица госпођа: „Кам' му коњи? поклали их вуци! „Кам' бружје? однели га Турци! „Кам' од'јело? остали му пусто!" 90 Кад је Митар р'јечи разумијо, Увати је за грло бијело,

Како ју је лако уватио, Обје очи на двор искочише; Ал' прискочи Јакшићу Богдане, 95 Те он Митра за руку увати: „Што ћеш, Митре.? да од Бога нађеш! „Ти погледај твоје соколиће: „Ти ћеш себи бољу наћи љубу, „Али њима никад нећешмајке; 100 „Не крвави твоју десну руку; „А ми смо се већ растали, брате!"

Руско-јапански рат.

Погибија р\? с Ке Флоте. У прошлом броју јавили смо, да је уништена поносна балтијска флота, за коју је требало толико дуго времена, толико духа и одважности да из Европе преко света доспе у азијске воде. И кад је балтијска флота дошла на домак Владивостоку, морала је проћи кроз Цусимски морски теснац између Кореје и Јапана. Ту се јапански адмирал Того учвшћивао дуго времена, скупио био што из Јапана, што из Америке и Енглеске око сто малих лађа торпиљарка осим оних већих и највећих лађа, што их је до тада имао. Осим тога, јављају из Токија, да је Того имао и подводних лађа. Дочекао је балтијску флоту и уништио је готово сасвијем. Рожественскиј је тешко рањен, заробљен и налази се у Сасеху, у болници јапанској. Колико су Јапанци имали губитака, о томе се не зна, али да су и они имали јаких губитака, о томе не може бити сумње .Ј Овом побједом Јапанци су добили потпуно господство на мору, које им Руси више отети не могу. То је за Јапанце огроман добитак, јер би, да су изгубили господство на мору, војска јапанска у Манџурији била одсечена од Јапана, и кад би она уништена била, Руси би могли пренети рат у сам Јапан. Сада Јапанци могу слободно бацати своју војску на манџурско копно, и како су у близини Манџурске, а Русија три недеље дана жељезницом удаљена, могу имати увек већи или бар исто толик број војске, колик и Русија. Према томе је тешко казати, како ће се рат свршити, али да Русија не може више добити у овом рату Порт-Артура натраг, то је јасно, јер Јапан може увијек слати војску и храну с мора. А исто тако, да ће Русији бити тешко отети до сад од Јапанаца освојени део Манџурије, и то је јасно. Јапанци се утврђУЈУ У Кореји и у Манџурији, и свако напредовање руско, стајаће скупих жртава, док Јапанце изгурају из утврђених места. А кад су се Јапанци показали, овако храбри у нападају и продирању напред, нема сумње да ће бити такови и у одбрани. Стога се с многих страна чују гласови,