Српско коло

Стр. 6.

СРПСКО коло

Год. III.

његовим земљиштем, а мо вриједности мора му безусловно бити поттлуно равна. Стога је потребно, да вриједност сваке поједине честице или њезина дијела, ако се она састоји из више разреда плодовитости, дошавши на њу саму, процијене по предлогу одбора учесника именовани и пред учесницима заприсегнути процјенитељи, одабрани између најразумнијих, најчеститијих, најсавјеснијих и најбољих господара, о којима је свако увјерен, да ће само тежити на правду и да ће процјену свршити ни по бабу ни по стричевима, већ по правди бога истинога. Процјенитељи пропјењују сва земљишта мимо своја. Земљиште једног процјенитеља процјењују, када се он уклони, други процјенитељ и процјенитељски замјеник. Процјена је основ комасације, зато се она мора врло савјесно обавити. Главно је код процјене, да се свака честица заиста уврсти у разред плодовитости, у који спада, те да се између појединих разреда плодовитости получи правичан размјер, јер само тако се може избјећи и нехотичној неправди. Нарочито се мора пазити, да се засебно процијене воћке, дудови, стабла, плотови и ограде, јер ће нови власник морати за њих дати одштету бившем, ако их преузме добровољно или под мораш. Новом је власнику од воље, хоће ли преузети стабла, дозрела за сјечу, или ће их препустити пријашњем власнику, али стабла, која још нису дозрела за сјечу, и корисне насаде мора нови власник преузети по процјени. Плотове и ограде може однијети стари власник, ако их не "ће препустити новом. Чим се доготови процјена, излаже се опћем јавном увиду исказ земљишта према стању прије комасације, из код сваки поједини учесник може јасно разабрати, колико вриједе по процјени поједине његове честице као и цијела његова државина, повучена у комасацију. Ако је коме криво, може за вријеме изложења, које траје мјесец дана, и још 14 дана касније изнијети своје тегобе, па ако се докаже, да су оправдане, уважиће се. На основи исказа земљишта према стању прије комасације саставља такођер пред учесницима заклети мјерник комасацијону основу и нови положајни нацрт у споразумку с учесницима, јер се никоме против његове воље не смије дати такво земљиште, које би га приморало, да премјести своје селиште или да битно преуреди цијело своје пољско господарство. Ако се сами учесници не могу или не ће да сложе, гдје ће који добити своју државину, онда им се она никако не смије одређивати по реду кућних бројева, а још мање жријебом, јер би тако сиротиња изишла кратких рукава. У таквом случају мора најсиромашнији добити своју земљу

сасвим у селу уз кућу, имућнији даље од села, а богати најдаље од села. Мимо то се мора пазити, да сиромаси добију земљу, која по свом положају није извргнута оштећивању, па стога треба имућнијима додијелити земље, које су на ударцу марви и штеточинцима. А то је све и право, јер имућнији људи имају више марве, па могу лакше обрађивати и мало подаљу земљу, него сиромашак са својом ргом, с којом мора још и у надницу; јер богатији много лакше трпи потрицу, него ли сиромах, коме свака влат, сваки клас, сваки клин вриједи суха злата. Чим мјерник сачини комасацијону основу и ново раздијељење честица исколчи у нарави, онда се сваком учеснику показује ново земљиште, које му је припало, а он може том приликом приговорити ономе, што му се чини неправо, па ће комасацијони повјереник уважити све оправдане приговоре. Поправљену по приговорима комасацијону основу и нови положајни нацрт изложиће комасацијони повјереник, да им сваки учесник може приговорити за 30 дана, ако је штагод случајно заборавио или превидио или ако је незадовољан, што му није уважен први приговор. Гавра Копенол.

Шта кажу љекари. Љето и дједа. Пише д-р Перњански од Перник-града. Отоплило је. Матере веле, лакша им је брига за дјецу, не ће им озепсти. Љекари, међутим, знају, да се љети мора за дјецу јако страховати. Већина мале дјеце и пропада љети, нарочито онда, кад нијесу на сиси. За то су и сретнија сеоска дјеца од варошке у првој и другој години живота им, јер поготову без изузетка, наша сељачка дјеца сисају своју матер толико дуго, па и у несрећи, гдје им смрт или болест материна то ускрати, доје их укућанке или добре сусјетке, јер је то за душу. Како је то сасвијем друкчје у вароши! Сви узроци, који спречавају овдје матер у дојењу свога дјетета, могли би се, донекле опростити, али сујета, да се одржи лијепом и чилом понижава појам матере до ништавила. Кад су дјеца, по невољи, на крављем млијеку, онда им је љети живот непрестано у опасности. Млијеко се љети квари врло брзо, већ послије неколико сати оно је загађено шкодљивим клицама (бактеријама). Мало дијете, нахрањено таким млијеком, ремети се. И желудац и цријева му разболијевају се, дијете пролијева, бљује, па и плаче или добија и ватру. Колико ли се још уз то јако гријеши, што дадиље и матере за ове појаве мисле, да долазе од зубића, па често и ондје, гдје је љекарска помоћ увијек при руци, пусте да пропадну така дјеца,