Српско коло

Стр. 2. рону, или котарском предстојнику, начелнику или биљежнику. 2) Нека изборници и бирачи међу својим људима и пријатељима, кад од српске самосталне или раДикалне странке дозна, ко ће бити народни кандидат за посланика, раде и утврђУЈУ в Ј е РУ на поштену ријеч, да неће гласати ни за кога другог осим за народног кандидата српске самосталне и радикалне странке. 3) Нека се изборници и бирачи не даду застрашивати пријетњама оне господе, која имају власт у рукама. Закон даје право гласа, и нека се нико не боји пријетња и сметња. 4) Нека сваки има на уму и у памети, да је нашем народу тешко до Бога, да једва једвице живи, да нема слободе, какву би у слободној држави као слободан грађанин требао да има, да народ бјежи од невоље у туђи свијет, - -гп: ' Т ■'

7) Ко год треба од наших људи савјета или упуте, ма за коју ствар, што се тиче избора, да му се растумачи, нека се обрати писмено на уредништво „Српског Кола", или „Новог Србобрана" у Загребу, па ће му се одмах одговорити.

Год. Ш. 8) Јануара мјесеца сваке године обнављају се и исправљају листине изборника. Треба гледати, да листине буду састављене како треба, а да опћинска и котарска господа не стављају у њих људе, који немају права гласа, или су њихове присталице. 9) Треба знати, да народ кроји сам себи срећу и ствара напредак. Ако хоће да себи и свакоме олакша, да постане слободан грађанин, чију ће ријеч свако морати слушати и цијенити, онда нека бира за посланике праве народне људе, који желе, да у уставној држави одлучује права народна воља, и да је чиновништво ради народа, а не народ ради чиновништва. Ово треба упамтити, према овоме треба радити, и ако будемо људи, Срби, извојеваћемо оно, за чим идемо.

Српска повјест. 14. Босна и Хсрдеговина. Кад смо приповиједали повјест Србије, ми смо на неколико мјеста споменули и Босну. Рекли смо да се српски народ доселио у Босну, кад и у друге српске земље, око 630 године. Споменули смо, да је Босна за вријеме великог жупана српског Часлава, Војислава, за краља Бодина, великог жупана Немање, потпадала под Србију, .а за краља Милутина и цара Душана, да су велики дијелови Босне потпадали под Србију. Међутим је Херцеговина, у оно вријеме звала се Хум, још чешће била под владом српских жупана, и краљева и царева. Али доста времена била је Босна слободна, под својим бановима, а касније краљевима, а доста година опет подложна краљевима мађарским. На средини између Србије с једне стране, а Угарске, Хрватске и Славоније с друге стране, била је Босна увијек јабука, око које су се ове државе отимале. Кадје била јака Србија, Босна се наклонила њој, кад је билајака Мађарска, Босном би загосподарили Мађари, а кад су и Србија и Мађарска биле слабе, онда је Босна била слободна, није била подложна ником. Камо среће, да су се Срби Босанци и Херцеговци у оним старим временима сложили са Србима у Србији и другим земљама срцским! Не би ни једни ни други дочекали зала, која дочекаше овако у неслози и свађи. Као најстарији бан босански спомиње се Кулин, који је владао у Босни у оно вријеме,

СРПСКО К0Ј10