Српско коло

Год Ш.

СРПСКО коло

Стр. 3.

кад је славни Стеван Немања, отац св. Саве, завладао Србијом. Бан Кулин признао је над собом Немању за врховног владара. Кулин је био ваљан бан, ј.уначан, мудар, добар. Зато му се име и спомиње много у народу још и сад и ако је живио прије седам стотина година. Послије Кулина био је један од бољих банова Матија Нинослав. Читаве своје владе борио се с Мађарима, који су га за неко вријеме били протјерали из Босне, али се он опет вратио и прогнао Мађаре, те Босну ослободио. Све до садашњег времена остао је у животу један уговор између бана Нинослава и кнеза града Дубровника Ивана Дандула. У Дубровнику су у то вријеме господарили Власи (Талијани). У том уговору вели Нинослав: „Ако вјерује Србљин Влаха, да се при пред кнезем; ако вјерује Влах Србљина, да се при пред баном", а то значи садашњим. српским језиком: Ако Србин тужи Влаха, (Дубровчанина. У оно вријеме било је у Дубровнику много Влаха, то јест Талијана) нека се парби пред кнезом (дубровачким), ако тужи Влах Србина, нека се парби пред баном (босанским). Дакле још у то вријеме држао се и бан босански за Србина и Босанци за Србе, и ако је Нинослав био католик, а и много Босанаца у оно вријеме. Нинослав је био јунак, Мудар, добар народу, као и Кулин. Умро је 1250. године. - • Од смрти Нпнослава читавих 70 година-, све до 1322. године у Босни се само клало, Мрцварило. Многи су се отимали за банску част, добивали је, бивали збацивани и тако непрестано. У то вријеме у Босни су господарили Мађари преко својих пријатеља банова. Текар 1322. године постане стални бан Стеван Котромановић, мађарски пријатељ и подложник и који је с Мађарима у друштву ударао на цара Душана. Само изненадна смрт Душанова избави га од освете Душанове. Иза њега постао је бан синовац му, ваљани Стеван Твртко. Не зна се, је ли био мудрији, јуначнији. За њега је Босна постала моћна и чувена. Он је био велики непријатељ мађарски. Читава скоро вијека ратовао је с Мађарима, ослободио Босну од њих, отео Далмацију и дијелове Хрватске. Он је помогао цару Лазару у бојевима с Турцима на Плочнику и Косову Пољу. На гробу св. Саве у манастиру Милешеву окрунио се он за краља босанског. Он је био једино уздање Србима у оно вријеме. Он је једини био јак доста, да заустави турско продирање. Кад он умрије 1391. године, двије године послије битке на Пољу Косову настадоше у Босни нереди, да не може бити гори. Краљеви се мијењали сваки час један иза другог, великаши се клали међу се, позивали у помоћ Турке један против другог, и Босна опет запала у шаке мађарске. Од смрти Тврт-

V кбве па до пропасти Босне, год. 1463. владали су Босном: Стеван Дабиша, Јелена Груба, Стеван Остоја, Твртко Твртковић, СтеванТомаш, Стеван Томашевић. У тако растровану разривену, Босну провале 1463. године Турци са 150.000 (сто педесет хиљада) војника и освоје ју скоро без капи крви. Босанци скоро нијесу ни прстом макнули, да се бране. Сијасет тврдих градова предаде се одмах. Султан Мехмед ухвати и пошљедњег краља кукавицу Стевана Томашевића, у тврдом граду Кључу, те погуби њега, стрица му Радивоја и остале рођаке. Тако Босна изгуби слободу, потпаде под власт силних Турака. Босански великаши већином приме ислам, да сачувају своја имања, и од њих постану бегови и.спахије босанске. И многи сељаци приме мусдиманску вјеру, али већина сељака остану код хришћанске вјере. Од земаља, којима су-владали босански банови и краљеви остаде слободна још Херцсговина, али за 20 година 1483. г. Турци заузму и њу. Тако 1483. године све српске земље потпадоше под турску власт, осим једине, мале Црне Горе, која остаде слободна све до дана данашњега.

Отарина Новак и кнез Богосав. Вино пију Новак и Радивој А код Босне код воде студене Код некога кнеза Богосава, А кад су се вина понапили, Кнез Богосав стаде беседити: 5 „Побратиме, Старина Новаче! „Кажи право, тако био здраво! „Са шта, брате, оде у хајдуке? „Каква тебе оћера невоља „Врат ломити, по гори ходити, 10 „По хајдуци, по лошу занату, „А под старост, кад ти није време?" Вели њему Старина Новаче: „Побратиме, кнеже Богосаве! „Кад ме питаш, право ,да тикажем: 15 „Јест ми било за невољу љуту: „Ако мореш знати и памтити, „Кад Јерина Смедерево гради, „Па нареди мене у аргатлук, „Аргатовах три године дана, 20 „И ја вукох дрвље и камење „Све уз моја кола и волове, „И за пуне до три годиницс, „Ја не стекох паре ни динара, „Ни заслужих на ноге опанке! 25 „И то бих јој, брате, опростио; „Кад сагради Смедерева града, „Онда стаде па и куле зида, „Позлаћује врата и пенџере,