Српско коло

Стр, 4.

СРПСКО коло

Год. III.

у хајдуке или да се исељава у оне земље, гдје Турци нијесу господарили. Па тако је и било. Српске горе све су врвљеле од хајдука, народних осветника. Народ наш опјевао их је у безброј пјесама. Ту је: Старина Новак, Мали Радојица, Дели Татомир и Дели Радивој, Грујица и Петар Мркоњић, Стојан Јанковић и Смиљанић Илија, Пивљанин Бајо и Харамбаша Лимун и ко би избројао све оне, које је српски народ опјевао, а неопјеваних има хиљадама пута више. Од Ђурђев-дана до Митров-дана одјекивале су српске горе од хајдучких поклика. Често се знало хајдука скупити у велике чете, са неколико стотина људи. Тако се једном скупило двије хиљаде хајдука и освојило у сред бијела дана велики град Софију у Бугарској. Јуначка дјела хајдучка соколила су српски народ и нијесу му дала, да сасвим поклекне и клоне духом. Осим тога многи српски манастири, што су их поградили славни Немањићи почев од Немање па до несретног цара Уроша, окупљали су око себе српски народ. О благданима купио се српски народ око манастира, калуђери су му служили службу божју, соколили га, да се узда у боља времена, учили га да не напушта лијепе вјере српске и имена српског. Тако је таворио српски народ, .који је хтио остати на свом огњишту, под турском влашћу. Исељавање. Они Срби, који нијесу хтјели у гору, а нијесу хтјели ни под турском влашћу остати, селили су се у околне земље. Тако су се Срби Херцеговци исељавали највише у Далмацију, Срби Босанци у Далмацију, Хрватску и Славонију, Срби из Србије у Сријем, Бачку и Банат. Срби су се свуда уставили на граници, с које су били пред турским насртајима побјегли Хрвати, Мађари, Румуни, Нијемци. Зато, кад погледате и сад на границу Аустро-Угарске, видите да је од личке Зрмање, па до близу Румуњске, уз суву међу босанску, уз Уну, Саву и Дунав најгушће насељен српски народ, а тако је и на граници далматинској. Владари оних земаља, у које су се Срби доселили, једва су дочекали Србе, па су их још и сами позивали. Они су у Србима добили бесплатне чуваре својих граница, па није чудо, што су Србима свашта обећавали, да се само што више уз границу насељавају. Како је то ишло, и да ли смо се ми Срби много користили тиМ, о том ћемо говорити идући пут.

Комаоација. IV. Приговори комасацијоној основи се обично врзу око тога, да је по површини неко добио мање, неко више земљишта, него што је имао прије комасације. Ти и такви приговори су ријетко каДа основани, јер је главно, да је некомасирано и комасирано земљиште по својој процијењеној вриједности једнако. По томе се често догађа, управо мора догодити, да неко добије више или мање земљишта по површини, него што је имао, а да се ипак тиме ни њему ни коме другоме не учини никаква кривица. Узрок, да се укупна површина даног и добивеног земљишта појединог учесника не поклана сасвим на длаку, може бити: а) јер је комасацијом по врсноЛи у опсегу појединих честица добио више или мање; б) јер је добио дио од вишка свеукупне површине, која је настала напуштањем сувишних путева, или јер је морао придонијети размјеран дио за оснивање нових путева и канала. За боље разумијевање ево један збиљски примјер. У комасацијону гомилу племићке сучије Куче у управној опћини Вуковина котара велико-горичког је задруга Фабијанчић Јанталов кбр. 45. из Куча дала своје земљиште у укупној површини од 11 ј. 370Ц хв. вриједно 5.999 К 67 п., док је комасацијом добила нову државину у укупној површини од 10 ј. 1420| | хв. вриједну 5.910 К 91 п. Дакле та је задруга комасацијом добила ман>е у површини 450Ц хв. или у вриједности 88 К 76 п. А ипак јој није учињено криво, јер је она по врсноИи добила нешто више бољег земљишта, него што је прије имала, и јер је по вргуедности свог земљишта морала одстуиити за изведење трију великих канала у дужини од 2 до 3 километра, а у ширини од 3 до 5 метара — и одводних јарака толику површину, која одговара вриједности од 88 К 76 п. По томе је та задруга добила толико. новог земљишта, које по својој вриједности, ако јој се прибројц дужни придонос са 88 К 76 п., одговара старом управо на потуру. Овом згодом, не жалећи ни труда ни трошка, доноси „Српско Коло", само да што боље и јасније покаже Србину ратару големи значај и велику корисност комасације, нацрт појединих некомасираних честица и комасираних честица и комасирану државину поменуте задруге Фабијанчић Јанталов. Из тог се нацрта, који је вјерно израђен по грунтовним мапама, види, како је та државина била прије комасације расцијепана на деведесет разлучених честица, од којих је најмања бр. 1950. имала само 21Ц хв., а највећа број 2115, тек 744[П хв. Ако се к томе