Српско коло

Гбд. III.

СРПСКО коЛо

Стр. 7.

у побирању пореза, у сазивању резервиста на вјежбе. Порез се не убире, резервисте се не позивају, јер им не ће да уручују позивница, и тако вам је у Угарској читав метеж и дармар. Како ће се ово свршити, тешке је казати, јер Мађари не попуштају, владар опет не попушта у питању команде, и тако се борба води даље. Либерална странка мађарска, која је досад била кроз мал' те не четрдесет година на влади, као да ће се распасти. Од г. 1867., како су се Мађари погодили с Аустријом, она влада. Сад ју је опозиција победила на изборима, и како је либерална странка постала трула и изнемогла, у њој је било свакојаких људи, као и код нас у нагпој тако званој народној (мађаронској) странци, то се сад распада и остављају је њезини људи. За 10. (23.) августа сазвана је седница либералне странке, у којој ће већати они, који су у њој остали, шта ће и како ће. Држи се, да ће се разбежати и разићи њезини чланови у друге странке, и тако би либералне мађарске странке нестало с лица земље. Мађари криве либералну странку, да је она свему злу крива, што 'не могу њихови захтеви да победе, јер њу сматрају бечком ропкињом. Док се тако комеша у сабору, Фејервари спрема нову законску основу о опћем изборном праву. Опозиција устаје против тога и каже, да је то само једна смицалица, којом влада хоће да стече љубав у земљи, и да подвали опозицији. Да ли Фејервари мисли збиља озбиљно с овом законском основом, коју би морао изнети пред сабор на расправљање,' а сабор је, осим 40 хрватско-славонских посланика, сав против њега, не зна се. Иде време, па ћемо видети, хоће ли бити од Тога клепета млина и каква брашна. У СЛОбоДНОЈ зеМљи Србији, гдје влада слобода ШТампе, слобода састајања и удруживања, слобода избора за скупШтину (сабор) и све друге слободе, састала се нова скупштина. Изабран је председник и скупштина је отпочела свој рад. Благо њима* кад имају таку слободу^ Мора иМ, и ако су нам рођена браћа, човек позавидетИ на тима добрима* Колико су они измакли од нас! А код нас каже „Дневни Лист", око којег се налазе Томашић, Ст. ПоповИћ-Вацки, В. Ђурђевић,Гавранић, Слијепчевић и јои! други мађарони, баш оништо су срушили Шумановића са подбанске столице, да за наш народ амо нису таке слободе, јер да народ није зрио за њих. Сав свијет у Европи, па и Бугари, Који су јуче ријешени турског јарма, па имају слободе народне, а само нама у Хрватској и Славонији не даду, За то треба радити, спремати се за изборе И у сабор бирати народне људе. У Црној Гори објављује званични лист ,,Глас Црногорца", да ће народ још у таку ове године добити слободу Штампе, народну скупштину (сабор), у коју ће бирати народ слободно своје посланике. Осим тога оснива се на Цетињу и велика Црногорска Банка, с домаћим црногорским капиталом. То је врло лијепо, а то је знак напретка. До сад је кнез сам управљао у земљи, али сад види, да се народу мора дати ријеч, да и он одлучује

с њим у управи земље. Без слободе нема напретка* А како је код нас у Хрватској и Славонији? Краљ Петар о Бугарској. На ручку, који је приређен у почаст бугарском посланику у Србији Хесапчијеву, који је отишао са тог звања (био опозван) рекао је српски краљ Петар, да су односи између Србије и Бугарске сад пријатељскији него што су били, кад је Хесапчијев дошао у Србију, да наступи своју дужност. То је у главном заслуга Хесапчијева. Краљ Петар рекао је даље, да је увјерен, да ће тако исто радити и његов нашљедник, јер је то и жеља краљева пријатеља бугарског кнеза Фердинанда и јер је то добро за обје државе. Хесапчијев је захвалио краљу Петру и рекао, да га је у његову раду у том погледу увијек помагао сам краљ Петар. Послије тога је краљ Петар поздравио телеграфски бугарског кнеза Фердинанда и увјерио га о свом пријатељству. Број изборника у Србији и у нас. У Србији има 537.151 (петсто тридесет седам хиљада и сто педесет једна) душа право гласа, то јест право да бира посланика (заступника) у сабор. Краљевина Хрватска и Славонија од прилике је једнака по величини са краљевином Србијом, али у њој има десет пута мање људи право гласа, то јест само 51.000 (педесет и једна хиљада). Дакле у Србији има свака пета душа право гласа, а у Хрватској и Славонији свака педесета! Види се, гдје се више поштује народна воља. Изаберимо дакле у сабор људе, који ће створити закон, као што је онај у Србији, да свако, ко Плаћа порез добије право гласа Народ државу издржава, он треба да води и ријеч у њој преко својих људи. Убијства у Старој Србији. Ми смо и у прошлом броју „Српског Кола" писали о зулумима, које чине Арнаути Србима у Старој Србији. Но ти зулуми не престају. Недавно је биоградски лист „Политика" до* нијела допис из Призрена у ком се изноеи, да је у пећком и призренском округу погинуло до данас 40 Срба из различитих мјеста. Сви зликовци, који су из' вршили ова убијства познати су турским властима, па ипак ни један о.д њих нити је ухваћен нити осуђењ Осим тога почињено је код Срба од стране Арнаута тисућама крађа и отимачина, разорена су српска села Исток, Ораховица, Велика Хоча и ко би све избројао тешке зулуме, што их чине Арнаути над Србима. Тешко и жалосно је стање наше браће у Старој Србији.

Различне вијести. ШтедиониЦа у Пазови за „Српско Ноло". Штедионица у Пазови послала је управи нашег листа К 60 као погодишњу претплату за 50 примјерака „Српског Кола", који се шаљу Србима ратарима у Стару Пазову, Војку, Шимановце, Сурдук, Бешку, Белегиш, Ст. Сланкамен, Ст. Бановце, Деч и Нове Карловце. На овај лијепи примјер старања за „Српско Коло" могли би се угледати и остали наши новчани заводи и њихове управе, па да сваки према својој снази помогне и на овај начин