Српско коло

Стр. 8.

СРПСКО КОЈ16

Род. Ш.

„Српско Коло", а учини добро Србима ратарима, с којима ради. Управа „Српског Кола" лијепо захваљује ЦЈтедионици у Пазови у име онијех 50 Срба ратара, који њезином добротом читају . Српско Коло". Руковање јавног новца код управних власти. Пошљедњи „Зборник закона и наредаба" доноси наредбу бана грофа Пејачевића од 15. јула 1905. број 49907., којом се одређује, да управне области јавни новац имају редовито руковати преко кр. уг. поштанске штедионице. Управне области морају затражити од поштанске штедионице да им отвори рачун (да води рачун о њихову новцу). Чим пошт. штедионица обавијести коју управну област, да јој је отворила рачун, има јој ова одмах предати сву готовину, осим најнужнијег новца, који треба за подмирење издатака у мјесном промету. Сврха је овој наредби, да се руковање новцем код управних области што више уједностручи и ограничи дангубно бројење готовине. Наредба почиње да важи 1. октобра 1905. Нов успјех српског задругарства. Пре кратког времена издао је у закуп манастир св. Ђурађ сву своју земљу — коју су пре Чивути у закупу имали српским земљорадничким (ратарским) задругама у БачМартоношу и Манастирском Св. Ђурђу. Ово дана је опет Савез Српских Земљорадничких (ратарских) Задруга узео под закуп земљу манастира Бездина, коју ће обрађивати српске земљорадничке (ратарске) задруге у Мунари, Печки, Нађфали, Кетфељу, Фенлаку, Батањи итд. Дао Бог, да се свуда тако лепо узмогне у склад довести добро наших разних народних установа с добром нашега народа! Нова српска школа у Босни. У Црквини код Бос. Шанца оснивају Срби своју школу, за који већ имају готову зграду. Школу ће издржавати из црквеношколских прихода. Привредни рад Словенаца. Наша браћа Словенци у Крањској имају своје ново привредно друштво, које је год. 1904. имало 5988 чланова, а ове године има их 7000. Друштво се састоји из Савеза и 130 одбора. Оно издржава ратарску и ковачку школу. Много ради и на унапређењу мљекарства. Сама Крањска има 58 мљекарница. Лист ,,Ратар" што га издаје друштво има 6000 претплатника. Веселећи се овом напретку наше браће Словенаца у привреди, позивамо Србе ратаре, да свагдје оснивају, гдје још нијесу основане, српске земљорадничке (ратарске) залруге, које ће их привредно подићи. Какви су адвонати у Словеначкој. Словеначки адвокати закључили су на свом састанку, да позову Словенце, нека свуда бране права свог језика а особито, нека га употребљавају свагдје у опћењу с властима, гдје тЧ) закон допушта. Чланови адвокатског друштва изјавили су, да ће се бесплатно заузимати код суда, гдје вЛасти повриједе права словеначког језика. На овај примјер треба да се угледају и наши адвокати, па да не само препоручују Србима, да у опћини уредују

ћирилицом, гдје је то законом допуштено, него и да устану у обрану тога права, ако га власт поврИједи. Руски Жидови у Славонији, ПОзнато је, да се у Славонију хоће да населе многи ЖиДови из Русије. Преко Угарске спуштају се они у нашу отаџбину, да ту свију своја гнијезда. Као што се чује. у саму Нову Градишку дошло је 80 руских Жидова с великом сумом рубаља. Чим су дошли тамо почели су куповати земљу од тамошњег народа. Упозорујемо Србе ратаре у том крају, а и у свима другима, гдје се појаве ови руски Жидови, да им не продају ни за што ни стопе своје земље, подсјећајући их на одлуку седмог конгреса српских земљорадничких (ратарских) задруга од 12. маја 1904. у Топуском, у ком позива Србе, да не испуштају земље из својих шака, као што је то донесено већ било више пута у „Српском Колу". Повјереницима „Српскога Кола". Молимо оне своје повјеренике, на које шаљемо за њихове претплатнике по више бројева „Српског Кола", а нијесу до данас покупили и послали претплате, да то учине. Лист има на дуЈу много претплате, мора да плаћа штампу, чиновнике и друге потребе, а нема се откуд. Надамо се, да ће наши повјереници то разумјети, па се пожурити скупљањем претплате од својих претплатника, јер лист наш може опстати поред ниске претплате само онда, ако се претплата тачно и у реду плаћа. Уредништво в управи „Српеког Кола".

Фабрика жалузија, ролета, дрвених и жешезних завојних капака

Р. СКРБИЋ Илмда 40. — 31ГРЕБ — Илица 40. препоручује своје признато солидне, тачне и јеФТине Фабринате

Штампа: Српске Штампарије у Загребу.

Одговорни уредник: Буде БудисављевиЂ