Српско коло

Год 111.

СРПСКО КОЛС)

Стр. 3.

поправљај их што пре, да би се што пре п заборавило. Буди уверен, да ће само у миру п срећи земље, којом будеш управљао, лежати и твоја срећа. У народу пак, који би вечно уздисао п проклињао судбину своју, не би ни ти могао бити задовољан. Из историје народа видећеш и научићеш., сине, да су грдно грешили они владари. који су мислили, да је земља рађи њих, а не они ради земље и народа. На теби ће бити да поправиш многе последице таких погрешака владарских, то ће од тебе тражити Србија, то ћу ти оставити у аманет и ја. Спремај се, сине, за тај велики и тежак задатак. Народ ће те благосиљати, а^ у благослову народном лежи срећа Владара". Иза овога говора, кога је краљ тронуто изрекао, примио је наследник престола честитан.а по утврђеном програму, а затим је усео на коња и ставио се на чело свога пука, који је са осталом војском продефиловао пред краљем. Дефиловањс је протекло у најбољем реду и многе су се трупс одлично држале.Иза дефиловања приредио је краљ у бараци наВањици закуску, мали ручак, на којој су били чланови владе, многи великодостојници, те официри београдског гарнизона. Ту је министар војни пуковник Васа Антонић поводом овога свечаног догађаја поздравио краља и наследника. на што му је најпре одговорио краљ, препоручивши наследника другарској љубави српских официра, а за тим је и наследник са неколико речи поздравио своје нове другоре српске официре. 11осле за1\уске вратио се краљ са наследником Ђорђем, краљевићем Александром и свитом натраг у двор. Уз пут их је сакупљени народ бурно поздрављао. Тога дана после подне одржано је у Топчидеру народно весеље, у вече је у дворцу био велики бал, а у Нар. Позоришту свечана представа. Свечаност је завршена сутра дан, у недељу, на Бањици тркама, којима је присуствовао и краљ са наследником и с краљевићем Александром. Биле су 4 трке. Поводом ове свечаности честитали су краљу телеграфски многи владари, међу којима цар и краљ Фрања Јосиф, цар Никола, краљ Виктор

Емануел, француски председник Лубе, грчки и румунски краљ, кнез бугарски, наследник црногорски и т. д. Српока повјест. 18. Насељавање Хрватс^е и Славоније Србима. Чим су Турци 1463. године заузелп Босну, почели су преко њезиних граница проваљивати у Хрватску и Славонију. 1469. године провалс Турци у Лику и у земље уз Саву, те страшно опусте свекрајевеу које су продрли. Одтада су Турци скоро сваке године проваљивали у Хрватску залијетали се до мора па и у саму Крањску, Корушку, Штајерску и Истрију по некоје године умели би и повише пута провалити и све пустошити. Са^ме 1471. године одвели су у ропство 80.000 душа. 1527. год. освоје Турци Лику. Турска међа ишла је од Босне преко плитвичких језера и Коренице даље. Честим провалама Турци су опустошили сву Лику, становнике што поклали што у ропство одвели те је земља опустјела. Зато Турцн, кад заузеше Лику почеше из Босне да довлаче српски народ и да га насељавају ио Лици. Тако је дакле српски народ населио садашњу личкокрбавску жупанију по турској вољи. Али српски- народ је-сам, по својој вољи, насељавао све оне крајеве, у којима сада живи, осим Ликс. То су садашња жупанија модрушко-ријечка, загребачка, бјеловарска, пожешка. Све крајеве у тим жупанијама, које граничс с Босном, опустошили су Турци као и Лику. Разумљиво је лакле, да су Срби оставили већма насељене крајеве у Босни, гдје им је уз то још увијек висила над главом сабља, и насељавали крајеве празне. А уз то су цласти тадашње паревинс Аустрије саме мамиле сриски народ знају! и да јс храбар и Јуначан, иа да ћс оне опустјеле земље бранити крваво од Турака и тако им стати на пут, да даљс не пустоше. Гдјетсад су царске чете проваљивале у Босну и силом довлачиле српски народ у ове крајевс, тако је он био потребан онда у царевини. Тако су око 1493. године насељени Србпма из Босне коајеви око Огулина, у садашњој моДрушко-ријечкој жупанији. Чим су се неки Срби туда настанили, почели с_у се што сами од себе, што на позиве већ насељенпх Срба ио овим крајевима насељавати п други Срби. Тако су насељени крајеви око Гомпрја, Жумберка,. Мариндола, Плашког, Дубрава, Понпкава п Тпко дал^е све од 1500—1650 године. Кад су Турци страдали под Бечом 1683 године и били истјсрани из Угарске, Славонпје