Српско коло

Оо. 4

СРПСКО коло

Год. III.

и Хрватске почео се српски народ још живље иасељавати по Хрватској. Тада су насељени крајеви око Горњег Карловца, као Војнић, Будачки, Скрад, крајеви око Слуња и тако даље. Тако је ето у двјеста година насељена и модрушко-ријечка жупанија Србима. Од године 1640—1791. насеље.на је Србима п Банија, а то је .јужни дио загребачке жупаније, крајеви око Костајнице, Петриње, Глине, Топуског. 1768. године било је. Срба у свима до сад набројеним крајевима 125.762 душе, а сад их има туда преко 350.000 душа. Као год што су Турци сами насељавали српски народ по Лици, кад су је освојили и растјерали старосједиоце, тако су радили и по Славонији и у њу су они силом довлачили српски народ из Босне, јер Туци сами нијесу хтјели радити земље, па су морали довлачити рају да им она земљу обрађујо. Тако је Србима насељена жупанија вировитичка. А у жупанију бјеловарску и вараждинску, које Турци нису освојили насељавали су се Срби на позиве царевих генерала и других власти. Ето тако су у двије стотине година од 1500. године до 1700 у главном насељене Хрватска и Славонија српским народом. Јадни српски народ што по својој вољи што силом остављао је стара огњишта и селио у туђе непознате крајеве гдје је вјечито морао с пушком стајати на стражи и залијевати ту нову домовину крвљу својом, да је одбрани од силних Турака. Како је српском народу захваљено на толиким његовим јуначким дјелима и потоцима крви, што их је пролио бранећи границе нове домовине, причаћемо други пут.

Дружина Михата хајдука. Одметну се Мијате ајдуче, Одметну се у гору зелену, Од. зулума бега Љубовића, Од глади је црну земљу јео, А од жеђи с листа воду пио, Док је јунак дружбу сакупио: Бојца Вука, рођена нећака, И Жегавца његова нећака, И Ивана Мокропољанина, И Нићету пред четом војводу, Жеравицу и Помамљеницу, И Видоја љуту Жеравицу, И Паука старога ајдука, И онога Стрмоглеђу Луку, На коме је капа од два вука И челенка од четр'ест пера; И Романа друга вијернога, Љута Стегу и црна Гаврана, Стега стега, црни Гавран веже, Куд га веже, срце му се стеже,

И онога Јерка чобанина, Који носи дренову батину, Седам ока суве дреновине, Три карике пуно девет ока, Све цериће по гори посуши. Кад је Мијат дружбу сакупио, Ал' беседи Мијате ајдуче: „Слушајте ме, моја браћо драга! „Слушајте ме, што ћу беседити; „Да идемо, да бега арамо." Па одоше двору беговоме, А код двора бега не бијаше, Већ кадуна млада беговица ; Ал' удара Мијате ајдуче, Он удара прстеном у врата: „Отвор' врата, млада беговице!" Ал' беседи млада беговица: ,,Ид' одатле, незнана делијо! „Ја ти не смем отворити врата „Од проклетог Мијата ајдука." Ал' беседи Мијате ајдуче: „Отвор' врата, млада беговице! „Та давно је Мијат погинуо, „Још јесенас о Мијољу дану." Врат' отвара млада беговица, Мијат грли младу беговицу, Он је јунак и грли и љуби, Па шњом оде у бијеле дворе, А јунаци горе на чардаке. Док се Мијат буле наљубио, Јунаци се понасуше блага, Бели гроша и жути дуката; Па беседи Мијате ајдуче: „С Богом остај, посестримо моја! „Да с' у здрављу опет састанемо !" Ал' беседи млада беговица: „С Богом пош'о Мијате ајдуче! „Да Бог даде да се разумремо, ,,Ал' да једно друго не видимо!"

Шта нам пишу из народа, Мали Градац. (Наши сељачки јади и невоље.) Тужим ти се, „Српско Коло" моје, на поступак ове наше господе од опћине према нама сељацима. Притисле нас којекакве глобе, да душом да'нути не можеш. Ако ми не вјерујете, ено вам Станка Калање. Већ 15 година нема тај човек пса у кући, а сваке године плаћа псетарину. Притужује се човјек: „Немам пса већ 15 година," вели. А јок он плаћа и даље. Записали га тамо у опћини, па ће, валај ако овако потраје, плаћати за пса и кад му газда умре, и тако би пас преживио господара! Један је сиромашак сељак одијељен је од оца и млађе браће, која нијесу код куће, већ се ради зараде разишла по свијету. Отац је слаб и овај подјелац остаје с оцем код опћинске воргије за помоћ оцу, јер је овај слаб, па не може да ради. Али он мора и за млађу