Српско коло

Сгг' +.

СРПСКО КОЛО

Год. III.

Туђини су нам увијек свашта обећавали, док нас нису довукли под своју власт. Зато пазимо и сад, да нас туђинска обећања не преваре, ма како она била слатка.

Смрт војводе Пријезде. - Српока народна песма. Честе књиге иду за књигама, Од кога ли, коме ли долазе? Од Мемеда, од цара турскога, А долазе до Сталаћа града, До Пријезде војводе сталаћке: 5 „0 Пријезда, војводо сталаћка! „Пошљи мени до три добра твоја: „Прво добро, сабљу павалију, „Која сеча дрвље и камење, „Дрво, камен и студено гвожђе; 10

Нит' му одби дрва, ни камена, Нит' га како може освојити, 30 Ни пак како може оставити. Једно јутро, у очи недеље, Попела се Пријездина љуба На бедена малена Сталаћа, Па с бедена у Мораву гледи, 35 Ал' Морава мутна испод града. Па беседи Пријездина љуба: „0 Пријезда, драги господару! „Ја се бојим, драги господару! „Нас ће Турци лагумом дигнути." 40 Ал' беседи Пријезда војвода: „Мучи, љубо, муком се замукла! „Где "ће бити лагум под Моравом?" По том дошла та недеља прва, И господа отишла у цркву, 45 И Божју су службу одстојали;

Кула Тодора од С „Друго добро ждрала коња твога, „Који коњиц може прелетети, „Засобице и по два бедена; „Треће добро твоју љубу верну." Књигу гледа војвода Пријезда, 15 Ону гледа, другу ситну пише: „Цар-Мемеде, турски господару! „Купи војске, колико ти драго, „Под Сталаћа, кад је теби драго, „Удри Сталаћ, како ти је драго, 20 „Ја ти добра не дам ни једнога; „Ја сам сабљу за себе ковао, „А ждрала сам са себе хранио, „А љубу сам за себе довео; „Па ти не дам добра ни једнога." 25 Диже војску турски цар Мемеде, Диже војску, оде под Сталаћа. Био Сталаћ три године дана,

на Морави у Србији. Кад господа изашла из цркве, Тад беседи војвода Пријезда: „0 војводе, моја десна крила! „Крила моја, с вама ћу летети, 50 „Да ручамо, да се напијемо, „Да на граду* врата отворимо, „Да на Турке јуриш учинимо, „Па што нама Бог и срећа даде." Па Пријезда љубу дозиваше: 55 „Иди љубо, у пивнице доње, „Те донеси вина и ракије." Узе Јела два кондира златна. Кад госпођа пред пивницу дошла, Ал' пивница пуНа јаничара, 60 Папучама пију вино хладно А у здравље Јелице госпође, С покој душе Пријезде војводе. Кад то виђе Јелица госпођа,