Српско коло

Год. Ш.

СРПСКО коло

Стр. 5.

Та кондиром о камен удари, 65 Па потрча у господске дворе: „Зло ти вино, драги господару, „Зло ти вино, а гора ракија! „Пивница ти пуна јаничара, „Папучама пију вино хладно, 70 „А за моје здравље намењују, „А тебека жива сахрањују, „Сахрањују, за душу ти пију." Онда скочи војвода Пријезда, Те на граду отвори капију, 75 Те на Турке јуриш учинише, Те се бише и секоше с Турци: Док погибе шездесет војвода, Њих шездесет, — - стотине Турака. Тад' се врати војвода Пријезда, 80 Па за собом затвори капију, Па потрже сабљу навалију, Ждралу коњу одсијече главу: „Јао ждрале, моје добро драго! „Та нека те турски цар не јаше!" 85 Преби бритку сабљу навалију: „Навалија, моја десна руко! „Та нека те туски цар не паше!" Па отиде госпођи у дворе, Па госпођу прихвати за руку : 90 „0 Јелице, госпођо разумна, „Или волиш самном погинути, „Ил' Турчину бити љуба верна?" Сузе рони Јелица госпођа: „Волим с тобом часно погинути, 95 „Нег' љубити на срамоту Турке: „Нећу своју веру изгубити, „И часнога крста погазити." Узеше се обоје за руке, Па одоше на бедем Сталаћу, 100 Па беседи Јелица госпођа: „0 Пријезда, драги господару, „Морава нас вода отхранила, „Нек Морава вода и сахрани." Па скочише у воду Мораву. 105 Цар је Мемед Сталаћ освојио, Не освоји добра ни једнога. Љуто куне турски цар Мемеде: „Град-Сталаћу, да те Бог убије, „Довео сам на хиљаде војске, 110 „А не водим, него пет стотина."

„Народна помоћница". Друштво „№го(1па ротосшса" и Срби ратари. У Загребу је основано друштво под овим именом, код ког сиромашнији људи осигуравају свој живот до 600 К. Многи и многи ратари осигурали су се код тога друштва. Али кад осигурани умре, друштво прави његовим нашљедницима неприлике, јер неће да исплати цијеле своте, већ нуди мању своту, а често и испод

половице оног што би морало по закону исплатити. То се догодило већ много пута, па се о том писало и у новинама „Нови Србобран". А куд год сам пролазио причали су ми ратари, да се то догађа, али ратари се не умију притужити ни дати то у новине. Али шта да вам причам на широко? Ја ћу овде навести један примјер, који се догодио скоро. Матија Бијелић из Гређана код Топуског осигурао се био на 600 К и уредно плаћао. Кад је умро затражи његов син Миле од друштва својих 600 К. То је било има више од 3 мјесеца. Али друштво не хтједе исплатити 600 К, већ му понуди 500 К. Миле је питао паметније људе, који му рекну, да не прима мање новаца. Он тако рекне повјеренику тога друштва у Топуском Станку Миљевићу, али друштво и опет не да потпуне своте, већ му стане преко свог равнатеља Славољуба Сивоша пријетити, плашити га свакојако, само да пристане на мању своту. Да видите, какви су то људи и како знаду плашити јадне ратаре, штампамо то писмо. Ево га: Загреб, дне 18./УШ 1905. Бр. 1603. Штовани Миле Бјелић, Гређани. Равнатељство „Народ. Помоћ." у Загребу, примило је Ваше писмо, па Вам одговара: Наш изасланик био је особно у Топуском, и хтио Вам је уручити К 500 у име посмртне припомоћи за покојнога Вашега оца Матију Бјелића. Ну Ви сте био тако незахвалан, пак нијесте хтјели примити ту своту са изговором, да Вас је нетко иначе подучио. Туј престаје све, ако онај који Вас је подучио, наше законе боље знаде од нас, нека Вас упути којим начином ће те добити више. Ми Вам друго не знамо казати, него то да сте криво упућени, и да ми нисмо Жидови — да Вас прикраћујемо у праведној ствари. Што Вам је по нашим правилима која су у главној скупштини од дне 14. свибња 1904. промјењена и јавно у новинама оглашена одређено, то је за Вас код нашега повјереника Станка Миљевића у пологу, и то Ви можете кад хоћете дигнути. Нећете ли то изволите предати ствар суду, па нека суди, ко има нраво, ко ли криво. На то вам унапријед кажемо ако ствар дође к суду, то нећете добити ништа, осим Ваше уплате, а то зато јер је на пријавници, као користник уписан Вилим Браун, а не Ви, што можете само њему захвалити, ради чега смо га скинули, јер сад се је текар испоставило, да није он плаћао за Вашег отца него Ви, а он је себе уписао као користника зато, да настави плаћање зато, ако би Ви исто занемарио, па да онда и потегне обилну корист мјесто Вас. Ми дакле Вас нити не познамо, а тако ћемо рећи и онда, ако ствар дође пред суд. Промислите си ствар добро, пак послушајте наш савјет, и дигните си новац код Станка Миљевића. Напокон изволите узети до знања^ да суд није само за Вас, него и за нас, тј. за задругу, пак, да ће

Савјетујте своје рођакв и пријатеље да купују и читају овај лнст.