Српско коло
Стр. 1.
СРПСКО коло
Год. Ш.
Оправданост овог нашег погледа оснива се не само на опће признатим начелима, која су већ дошла до побједе код свију просвијећених народа, већ је у наше доба потврђује и јуначка борба братског народа руског, који је сву своју снагу уложио, да свој јавни живот положи на темеље слободе и уставности. Ну, оправданост тога погледа извире за нас у првом реду и најјаче из наших рођених прилика. Кад је било на дневном реду питање о коначном уређењу нашег државно-правног положаја у монархији, наметнут нам је био натражан изборни ред, угушена је била свака изборна слобода, а само из сабора, који је овако скрпљен, могао се за Хрватску да створи онако скучен државноправни положај, какав је зајамчен нагодбом од 1868. г. Гушење уставних слобода једини је узрок, што се ни овако скучен државноправни положај није могао да одржи у својој потпуној чистоти, јер наш народ, спутан и везан, није могао да развије снаге, која је била. потребна за заштиту стечених и за стицање нових државних права. Несташица уставних слобода тумачи нам међутим и то, што је наша отаџбина у привредном погледу коначно дошла на руб пропасти, јер, у првом реду није имала снаге, да утјече на ток државне привредне политике, а у другом реду у народу, политички потлаченом, није се могла да развије личност, а према томе ни смисао за личну самопомоћ, без које се не може ни замислити господарски развој и напредак. Тврдимо пак, да је и немили српскохрватски спор само за то могао да добије онако оштре облике, какви су се јављали у досадашњем братоубилачком рату, што народна воља, воља широких слојева пука, није могла доћи до израза у нашем законодавном тијелу и у опће у нашем јавном животу. Док је народна воља у нас овако потиштена била, туђинским је струјама било отворено и слободно ' поље, да размахну свој уплив над судбином хрватског и српског народа, и да стварају непрестане трзавице и сукобе, који су не само слабили нашу отпорну снагу, већ су скоро ставили у питање и саму нашу народну будућност. Црна слика наших несносних уставних одношаја и прилика узроком је томе, што и наша посестрима Далмација, која је у најновије вријеме онако високо подигла стијег здраве народне политике, одвраћа од нас своје лице, стављајући као први и једини увјет за сједињење с Хрватском зајамчење устакшд Х права и слобода. Из свега се овога види, да нам борба за уставност и грађанска права највише мора лежати на срцу, ако хоћемо да створимо услове
за наш политички, привредни, просвјетни и друштвени напредак, ако хоћемо да наша ријеч и у данашњој тешкој кризи буде од одсудног значаја и дубље вриједности. У овој великој борби испријечила се као главна и највећа запрека она странка, која се назива „народном" и која је угушивањем уставних права и слобода, да сачува своју власт, спрјечавала уједно народну снагу у отпору против туђинских навала на наша народна и државна права. Зато борба за уставна права мора природно бити наперена против „народне странке", која је створила и која подржава наше несносне управне и уставне прилике, као и против свију њених отворених и скривених савезника и помагача. Ово је увјерење оних родољуба хрватских и српских, који на догледу очајног нашег положаја хоће да политику изјава, здравица и кићених фраза замијене с политиком дјела, која ће нас извести из досадашњег врзиног кола на пут реалних политичких успјеха. Зато су се и удружиле, задржавајући своје страначке програме, све народне хрватске и српске странке и то: хрватска странка права, хрватска напредна странка, српска народна самостална странка, српска народна радикална странка и социјално-демократска странка. А уз њих пристадоше и они здрави опозициони живљи, који додуше не припадају ни једној политичкој странци, али су приправни да раде на темељу ових начела и мисли. А удружише се у једну чврсту везу са задатком, да нашу отаџбину Хрватску сједињеним силама и уз потпору свега хрватског и српског друштва изведу из досадашњих несносних и убитачних одношаја. Прва им се прилика за то пружа код настајних избора за сабор краљевине Далмације, Хрватске и Славоније, у које ће изборе ући заједно и сложно с овим програмом: 1.) Коалирана опозиција радиће на томе: да се узаконе установе, које осигуравају права грађана и личну слободу као: а) опће, изравно, једнако и тајно право гласа са заступством мањина, гласање по опћинама и праведна подјела изборних котара, б) потпуна слобода збора и договора, в) потпуна слобода штампе, г) порота и слобода и независност судства, д) слобода савјести и равноправнос^ народности и вјероисповијести, е) заштита светиње кућњега прага, тајне писама и забрана сваке, било у којем му драго погледу, употребе патентских и наредбених одредаба из апсолутизма, ж) уведење управнога судишта као заштите против самовоље управнога чиновништва. 2.) Мимо те основне установе радиће на томе да се на принцип потпуне автономије постави управа опћина, котара и жупанија и