Српско коло

Г©д. III.

СРПСКО КОЛО

Стр. 5.

своју радост и умиљава се, да га госа код куће не остави. Приповеда се за неког пса на ланцу, да је свако вече, пошто би све полегало, скидао огрљак с врата и одлазио у поље да дави овце; пошто би се тако наситио, одлазио би на реку, да се од крви опере, а после се враћао кући, и пошто би вешто увукао главу у огрљак, спокојно је лежао, као да ништа било није. Неки мајмуни показују још више смишљености. О једном младом шимпанзу и једном орангутану, које су у Паризу дуже времена сматрали, приповедају се многи несташлуци, врло налик на дела размажене деце. Пошто су се били ови мајмуни на своје чуваре навикли, показивали су им велику оданост, али на свако противљење љутили би се, дречали би, и на земљу се бацали. Кад би их чувари у собу затворили, они би примакли столицу или сто, те би домашили браву, и врата отворили, и тако се апса ослободили. Ова срдња, којом би покушавали да што од чувара својих изнуде, ово примицање столице или стола к вратима показује, да ове животиње знају промислити, како би до којечега доћи могле. Овакови трагови разума виђају се само у сисара или животиња човеку у кроју најближих. Што се пак животиње више удаљују од човека, тим бивају слабије оне моћи, које разум чине, а место њихово заузима најпосле једини нагон. Мајмун и животиње месождере у том су смотрењу наЈближе човеку; за њима иду слон и коњ, а за овима долазе преживари. Глодари се никада не приљубе човеку, који их гаји. Ово могу преживари, премда су и они у томе доста тупи; јер је довољно, да човек који бивола гаји промени хаљину, па га више биво познати неће. Напротив слон, пас и коњ, не само познаје чувара у свакој одећи и после дугог времена, већ зна и послушати на дате му знаке. Још је у овом смотрењу савршенији пас, јер памти и признаје учињено му добро, разуме љутину свог господара, покуњи се у великој жалости, у невољи га брани. Најпосле мајмун као да има највише разума, али, и ово је врло чудновато, само у млађе доба; у старости напротив бива туп, забораван и дивљачан. Најпосле нека дела показују, да животиње имају неко средство, којим се сроднима својим јављају, и ово су којекакви гласови, које издају, али и други неки знаци, о којима ми судити не умемо. Тако многе птице у опасности пуштају глас, који опомиње сродне им птице, да се какав непријатељ приближује, а неке постављају и страже, да се тако што не би догодило. Мрави, којима се мравињак развали, у великој хитњи тумарају на све стране, да обавесте своје сроднике о несрећи која се

догодила, а то чине дотичући их пипцима, које се чини довољно, јер ма куда да се већина од мрави упутила, сви се враћају и приону да спасу најпре јаја, а после да поправе нарушени стан! У љутим бојевима, које кадшто две мравље колоније бију, приметило се, да неки мрави, као улаци, својој чети о нечему јављају, и да она на то правац промени. Други пут се видело, где се од слабије чете, коју је друга чета напала, одвајају мрави и враћају у мравињак, да по свој прилици јаве сродницима невољу, у којој се чета налази, на које мрави листом полазе невољнима у помоћ. Тешко је разумети, какви су то знаци којима се мрави служе, да саопште својим сродницима опасност, у којој су оставили своје рођаке; али се још много теже може појмити о голубовима, који се као гласоноше употребљавају, каквом силом вођени налазе они своја легла, из којих су извађени и многе стотине миља у кавезу или котарици у бели свет донесени. Из свега овога морамо признати, да и животиње имају неке моћи; које и ако не домашују човечији разум, ипак су тако чудновате, да им се дивити можемо.

Од варина дне почиње се пјевати Божићу. Поручује варица Божићу, Да јој пошље од прасца ножицу, Да зачини варицу шеницу.

Ружан зајам и лепо враћање. Истинит сдучај. Од М Ђ. 1У1или-ћеви"ћа. I. Један сељак из Посавља отиде у горња села, да тражи волове да купује. У једном га селу ухвати киша, и омркне, па се јави једној кући, и потражи конака. Домаћин изађе, и каже му, да у селу има механа, па нека иде тамо да ноћи. —• Из далека сам, брате, рекне путник не умем погодити, ето су дошле воде; нећу моћи прећи ни преко потока. — Ено видиш, рече му домаћин: — где се оно светли ватра! Оно је механа; иди све изнад овог плота, па ћеш ударити на мостић, те пређи преко потока, и после на више уз воће право к механи! — Ама да ти платим, брате, што ћу ноћити; немој ме кретати ноћас да тражим механу! — Не може, брате, немам сена за коње; не може, не може!

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.