Српско коло

Стр. 8.

СРПСКО

коло

Год. Ш.

На Божић. У Божића три ножића: Једним реже заоблицу, Другим реже кобасицу, Трећим реже чесницу.

Народне пословице. У народним се пословицама често налази истнна, до које је народ дошао у својем животу и коју је кратким ријечима изрекао. Мудре су то ријечи, често пута теже од злата, па зато их и ми доносимо од времена на вријеме, да се чују, рашире и да се о њима размишља. Ево их неколико: — Ако дође прав, не изиђе здрав; ако дође крив, не изиђе жив. (Кдже се за судове у земљи, гдје не ваљају и не врше правде). — Ако зима устима не уједе, она репом ошине. . — Ако је пас питу изио, тепсија је остала. (Ако коза лаже, рог не лаже). — Ако нема памети, оно има ноге. (Каже се за човјека, који иде и сувише, што би с памеку могао заштедјети). — Ако нећеш ти, оно ће друга три. (Кад ко затеже или се шчиња, да проси дјевојку). Ако сам се најмио, нијесам се помамио. — Ако слијепац слијепца води, обадва ће у јаму пасти. Ако те онај пре (тужи), који ти и суди, онда (само) од Бога ваља суда чекати. (Ова пословица гласи иначе: Кадија тужи, кадија суди). . — Ако хоћеш кога да познаш, подај му власт у руке. (Ова је пословица слична донекле оној\ дочепао се Циганин царства, па објесио ћаћу). — Ако човјек не може бити лијеп и богат, као што би хтио, може бити добар и поштен. — Алија и бахија два брата. (Какав је Један, онаки је и други). — Без друштва нема јунаштва. — Без једнога чоека може вашар бити. — Беспослен Мујо фишеке савија. (Беспослен поп и јариће крсти). — Бијело баби на оку, па не види. (Кад ко за ману какве ствари каже да је то ништа). — Било би га добро по смрт послати. (Кад >се ко куда пошље, па за дуго не дође). — Био је у Риму, а није видио папе. (Кад ко буде у каквом мјесту, а не види онога што је ондје најзнатније). — Био рват' на Косово. (Рече Турчин Србину, кад га чује гдје се тужи на тежак живот). — Бисер не ваља пред свиње бацати. — Биће гаће, али не знам кад ће. — Благовијести приповијести. (О Благовијестима хоће да буде зла времена и зиме. Каже се да је некаква баба о Благовијестима истјерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио снијег, а она рекла :

„Прц, Марцу! не бајим те се„ моји јарчићи петорошчићи". На то се расрди Март, па навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и окамени и баба и њезини јарчићи). — Благо томе, кој' памети нема, бар се мукте на ужије свијета! (Кад се ко не брине, гдје би се ваљало бринути). — Бог говори: Помози се сам помоћ' ћу ти и ја. — Бог не суди сваки осми дан. (Бог не плаћа сваке суботе). — Болан се пита, а здравоме се даје. — Боља је добра штедња него рђаво течење. — Боља је и бобова слама него празне јасле. — Боље да те смрт пријека дигне, него суза. сиромашка стигне. — Боље је данас јаје него сјутра кокош. — Боље је на најрђавијем коњу јахати него пјешице ићи. — Боље је своје јаје него туђа кокош. — Бољи је и мршав мир него дебео процес. — Бољи је сврачак у руци него соко у планини. — Брзорека пун гријеха. (Ко брзо без размишљања говори ласно се може огријешити). — Бујур Муса купуса! — Нека бабо и меса. — Бунар украј ријеке копати. (Чинити оно што није од потребе).

Шта би која најволила? — Српока народна песма. Засп'о Ранко под јабланом, Отуд иду три девојке, Међу собом говориле: „Шта би која најволила?" Најстарија говорила: „Ја би прстен најволила". А средња је говорила: „Ја би појас најволила". Најмлађа је говорила: „Ја би Ранка најволила; „Прстен ће се разломити, „Појас ће се подерати, „Али Ранко мој, мој пак мој".

Трогодишњица „прпског Кола". С овим бројем навршује се трећа година,. откако је „Српско Коло" почело да излази. Наши читаоци сјећаће се из 1. броја „Српског Кола" од године 1903., што смо намјеравали с овим листом: како ће писати и о чему, па, да Срби ратари буду имали користи од свега тога. Држимо, да наша обећања нијесу биле празне ријечи, него да је „Српско Коло", колико је год могло, и испунило, што је обећавало, те да се наши читаоци у том погледу не могу потужити. У том нашем раду ништа нас није могло зауставити. Поред мале претплате-