Српско коло

Год. III.

СРПСКО коло

Стр. 9.

и веома неуредна плаћања те мале претплате лист се борио и са другим потешкоћама. Уредништво и управа листа све је учинило од своје стране, што је могло и што се од њега захтијевало. Но да ли су и сви наши читаоци учинили своју дужност према листу?! Нијесу. Има их дакако, који уредно плаћају претплату, јер добро знају, да без тога не може ни лист излазити, ни напредовати. Но већина нијесу учинили, што би требало и што лист од њих с правом очекује и захтијева. Нашим читаоцима је познато, да имамо на дугу преко 3000 круна претплате за „Српско Коло". То је грдан новац за овако малу претплату, јер је знак, да многи и врло многи не платише своје претплате. Мисле ли ти, да ми, не знамо откуд, новац узимамо, па да можемо забадава лист слати?! Криво нам чине, „Српском Колу" и свему ономе, за што се „Српско Коло" бори и копља ломи. Немарни наши платише треба већ једном да увиде, да лист, књига није никакав луксуз, није нека мода, него жива потреба, која је сваком Србину ратару потребна, ако хоће да иде напријед за осталим свијетом у сваком погледу. А онда треба да увиде и то, да ту потребу треба исто тако поштено плаћати, као и сваку другу потребу. Није нам мило, што морамо овдје износити тај немар и ту неувиђавност наших немарних дужника, али је дошла душа у подгрлац, што се каже. Ако дакле хоће, да „Српско Коло" и даље излази, да и даље истраје у борби за народна права, онда нека не само плате свој дуг него нека и даље остану стални његови претплатници и уредни платише. Надамо се дакле, да „Српско Коло" у идућој години не ће имати прилике, да се толико тужи на неуредност у плаћању претплате, него да ће сваки наш претплатник ту малу своту одмах и уплатити, а „Српско Коло" ће онда без бриге и без потешкоћа моћи да извршава и да се бори за све, што је од потребе и користи Србима ратарима. Уредништво и управа „Српеког Кола".

Шалу је Оог оставио. — Стјепан Митров Љубиша (Из „Причања Вука Дојчевића"). Призовне ме једно вече владика 1 и рече ми: „Вуко, ти си тому Приморју вјешт; подрани сутра и шљези у Кртоле, проту Кости на кућу, поздрави га, понеси му мој благослов

гиљеви — сиђи. Кртоле — општина у Боци између Грбља н Луштице. 1 Владика цетињски.

и старцу додај да сам наумио уз ове госпођине посте, баш у прву сриједу шљести у Приморје, да благословим маслине а у Солиоцком пољу да светим водицу; ево двије године да нијесам слазио; старост ме оборила а белојест попала; пак се не бих рад гријешити пуком, да у неродици и недаћи на мене уздахне. Реци проту да о Преображењу добави морске рибе, и додај му да ћу у њега коначити три дана". Тер ти ја сутрадан низ Крстац, дођи пред ноћ у Кртоле проту на кутњи праг, и донеси му поруку владичину од ријечи до ријечи. „Благо мени за довијека! рече прото. Боже дај да се обрне род и да владичине молитве буду примљене на небу!" Припитује прото како је владика и може ли коју стопу ногама, а ја од ђавола: „Од свега је добро ка вучина, нб му се зимус обиј зла: оглухнуо као звоно!" „Није ни дао Бог! додаде прото, а који су му јади били?" „Јест, ваистину, да се чоеку не мили с њим разговарати, нб да вика као с поклича!" Преноћи ја у прота и поврати се сутрадан у манастир. Донесох владици протове поздраве, а кад ме запита како је старцу проту, рекох: „Од свега добро, нб му се прољетос обиј зла: оглухнуо у оба уха; проглушио сам виком село, док ме је разумио". Стаде владика да жали прота а уз прота и себе, јер поче причати да су негдје врсници и на Савини учили и дјачили уједно. У сриједу зором крене владика с пратњом пут Кртола и допре у заход сунчани на кртољску границу, гдје га дочека прото с крстом, с барјаком и са свијем михаљскијем збором. Кад се примакну, поче прото иза свега гласа да поздравља владику добродошлицом, а владика отпоздравља виком, да се брда озивају: „А од кад те је прото та несрећа нашла, да оглухнеш уоба уха?" А прото, чоек остроумни и досјетљиви, рече нискијем гласом: „Од кад си ми на кућу послао онога милобруковића!" Владика се даде у смијех. Обојица се обрадују да сам лагао, а истреште очи на мене ка да ће ме прождријети; а ја, да свак чује: Шалу је бог оставио/ — тер се ова ријеч и данас у народу спонаша.

Солиоцко гсоље —■ поље у Боци. од ђавола — од ђаволства. обцј му се ала — деси му се несрећа. токлич — место са кога се кликују (сазивају) људи. Савина. — манастир близу Новога у Боци. михаљски абор — села која су потпадала под цркву светога Михаила на Превлапи у Боци. милобруковпА — шаљивчина .