Српско коло

Стр. 12.

СРПСКО коло

Год IV.

Док с-у у бившој војној крајини у појединим мјестима обитавали само крајишници, који су имали право служити се свим користима, које извиру из заједничке имовине, били су појмови мјесне опћине и земљишне заједнице исти, но од кад почеше у крајину придолазити странп елементи, почели су се ти појмови лучити, па су тако мало не у сваком мјесту настале двије скупине интересената, која једна уз другу посве самостално постоје. У Подравини, помућени су посве појмови јер док су опћинска поглаварства и области ставиле се на то стајалиште, да је појам мјесне опћине исти са појмом земљишне заједнице, те су свалиле све терете, које су прије носили сви мјештани и које су били дужни носити, јер су ради унапређења њихових скупних интереса на њих расписивани, само на овлаштенике земљишне заједнице те је свакако на ове спао већи терет него ли прије, јер се само од овлаштеника тражи принос за подмиривање издатака, који иду у корист свију мјештана, док остали мјештани, који нису подједно овлаштеници односне земљишне заједнице црпе користи од заједничких установа н. пр. расвјете мјеста, издржавање плочника и т. д. Нарочито у Вирју имала би по мнијењу опћ. поглаварства земљ. заједница носити трошак израђења и довоза дрва за школу и жупника и опћ. уред, а за уздржавање тих установа не доприносе ништа. Појмљиво је стога, да се житељство у Подравини почело противити уређењу земљишних заједница, јер док је прије, док земљишне заједнице нису још биле уређене, црпло исте користи, али знатно мање доприносило за уздржавање мјесних установа, то се данас од овлаштеника земљишне заједнице тражи допринос и за издржавање такових установа, које служе свима мјештанима као и за издржавање оних, који се односе само на односну земљишну заједницу, док се користи нису увећале, већ осташе исте као и прије. Из ових разлога слажем се посве с предлогом" г. одвјетника Ројца и предлажем, да се кр. котарској области у Ђурђевцу саопћи одпис кр. земаљ. владе I. од 17. септембра 1905. број 68563, а подједно, да се упути, да житељству у Вирју а према потреби и у осталим мјестима котара згодним начином протумачи појам зем. заједнице и мјесне опћине у правом смислу ријечи, те да већ код саставка прорачуна за год. 1906. излучи из прорачуна земл>. заједнице све оне ставке издатка, а евентуално и дохотка, који не спадају на земљишну заједницу, већ на мјесну опћину, пак да препусти читавом житељству односног мјеста, да установи начин, како ће подмирити потребе односне мјесне опћине,

На то је управни одбор једногласно прихватио предлог г. Милана Ројца, да се успоставе мјесне опћине, те га је за коначно одобрење поднесао кр. зем. владиОво питање није важно само за Вирје и подравска села, него за премноге земљишне заједнице и оне у бившој крајини и оне које су настале у старом провинцијалу од урбарских опћина, јер нам је познато, да се од многих урбарских опћина, сада земљишних заједница траже подаци, какових оне нису дужне дати за старјешину, за расвјету, тарацање и т. д. и т. д., пак стога упозорујемо све земљишне заједнице, нека у будуће из свога прорачуна бришу сваку ону ставку, која се тиче јавне управе т. ј. мјесне опћине. Шта више ми држимо, да би оне земљишне заједнице, које су у прошлости биле присиљене, да допринесу трошкова за јавну управу, биле овлаштене тражити, да им оне издатке надомјести управна опћина, за коју су их издале, а она је по закону била дужна, да на то троши. Тако ови издаци не би били изгубљени, већ би били нека врст приштедње, што би многима врло добро дошло, да у свом господарству учине какову инвестицију. За сада је пак главно, да се успоставе мјесне опћине и да се из дјелокруга земљишних заједница одмах излучи све оно, што их је до сада неповласно оптерећивало, а спада у опсег пословања мјесних опћина.

Шта нам пишу из народа. Из Малоградачке опћине. (Американство. — Лијеп обичај. — Преправљање цркве у Великом Градцу. Опћински намет). Да добијете појма о том, како је сеоба у Америку обухватила наш народ, треба да знате, да је од 2300 душа у селу Малом Градцу на 200 у Америци. Дакле од сваке стотине душа 10 их је у Америци. 0 Божићу је дошло у једном дану 70 писама из Америке. Има задруга из којих су по 3 — 4 одрасле мушке главе отишле у Америку, а остале саме самцате жене са дјецом. 0 Божићу и осталим свецима у колу код цркве видите гомиле дјевојака, а само по неког момка. Ово већ није обична болест већ зараза. У селу Мали Градац увријежио се лијеп обичај. Српкиње тежачке дјевојке научиле ткати појасеве у бојама српске тробојнице. Сад и у овом забитном селу можете видјети сијасет српских тробојница око појаса у момака и дјевојака и на грудима дјевојачким. Српска свијест све више јача у народу. Зато хвала и нашим вриједним Српкињама дјевојкама тежачким. Пред Божић освећена је црква у Великом Градцу, Црква стара била је читава наказа. За преко 20 година управе садашњег њихова свећеника скупило сф