Српско коло

Стр. 6.

СРПСКО К0Ј10

Год. IV.

Међутим многи опћински чиновници гледају да се у првом реду додворе котарским предстојницима и другој господи од котара и жупаније, а народ и опћинско заступство им је девета брига. Разуме се да онде, где има свесних, разборитих и одлучних људи у заступству, не може и не сме то да буде, јер ће оно таке чиновнике у својој седници звати на рачун. Опћинско чиновништво мора поштовати своје заступнике и опћинаре, јер њих заступство бира, а може ставити и такав предлог, да се рђав чиновник стави под истрагу или отпусти, ако незакоња чини. Најлепше је кад у једној опћини влада међусобно поверење и штовање између чиновништва и народа. Али да опћинари узмогну штовати своје чиновништво, треба да га заступство по слободној вољи и бира, али да гледа на то, да бира способне, ваљане и поштене људе. Често пута чујете и таке речи: „Наше је дете, па ћемо га бирати". А то наше дете почне касније да гони и гули свој народ грђе од најгрђег душманина. Как° се гули народ? Познато вам је, на жалост, да поред добрих и душевних чиновника опћинских, има, богме, доста такових, који место савета оспе ни крива ни дужна опћинара простачким, неотесаним грдњама најгоре сорте. А има их доста, који сисају муку народну. За најмању ситницу, коју мора сељаку учинити толико пута бесплатно, стане да извија Маркове конаке, докле га не огули. А неук сељак плаћа и плаћа. За просту молбу од неколико редова прима од неука сељака по 10 и више круна, за војничке рекламације, за уговоре о купњи и продаји, за преносе по 20 и више круна. Многи бележници баве се више него адвокати таким пословима. Поред тога много пута не изведу ствар добро и савесно, већ на лаку руку, и сељаку ето нових трошкова, а често пута може да пропадне и сама ствар на грдну штету сељаку. IIIт 11 се плаћа опЋинсцим чиновнидима? Ево шта кажу прописи: За вршење приватних посала, које је допуштено само без штете за службу у изван уредовним сатовима вршити, може опћински чиновник (у Хрватској и Славонији) од странака, уз одговорност да је ваљано саставио, ове пристојбе (таксе) узимати: а) за састављање намире — 30 новч. б) за састав обавезнице — 50 новч. в) за састав молбенице 1 фор., али не сме правити онаке молбенице, за које се тражи потпис адвоката или јавног бележника.

г) за састав уговора о покретним стварима 1 фор. д) за састав уговора о непокретним стварима 2 фор. е) за различне преписе од табака (арка) — 50 новч. 1906. година.

ЈАНУАР — СИЈЕЧАЊ.

ДчНИ

Стари календар

ДАНИ

Нови

н

I

Мали Божић (Н. Год.)

14

Феликс

п

2

Силвестар, папа римски

15

Павле пуст.

У

3

Малахије и Гордије

16

Марцел

с

4

Јевстатије, архиј. српски*0)

17

Антоније

4

5

Теопемт и Теона

18

Приска дев.

п

6

Богојазљење

19

Канут

0

7

Јовањ-дан

20

Фабијан

н

8

Георгије и Емилијан

21

Аница девојка

11

9

Мученик Полијевкт

22

Венценц

У

10

Григорије еп. нисијски

22

Венч. Маријно

С

11

Преподобни Теодосије |§|)

24

Тимотеј

Ч

12

Мученица Татијана

25

Обраћ. Павл.

II

13

Емило и Стратоник

26

Поликарп

с

14

Св. Сава 1. архијеп. српски

27

Јован злат.

н

15

Гаврило Лесновски, Пав. Тив.

28

Карло велики

II

16

Часне вериге апостола Петра

29

Франц салес.

У

17

Антоније велики

30

Мартина дев.

с

18

Максим арх. срп., Атан. и Кир.

31

Петар Ноласц.

ч

19

Макарије Египћанин (^

1

Фебр. Игњат

II

20

Јевтимије велики

2

Сретење

С

21

Максим исповедник

3

Блазиус

н

22

Тимотије и Анастасије

4

Вероника

11

23

Климентије еп. анкирски

5

Агата

У

24

Преподоб. Ксенија

6

Доротеја

С

25

Григорије богослов

7

Ромуалд

Ч

26

Ксенофонт и дружина

8

Иван од Мат.

11

27

Пренос костију Јована злат. ^

9

Аполонија

С

28

Јеврем Сирин

10

Схоластика

н

29

Пренос костију Игњат богон.

11

Седашдесети

п

30

Вил. три Јерарха

12

Евлалија

У

31

Врачи Кир и Јован

13

Катарина

Дан је 10-ог 9 сати 12 м., 20-ог 9 сати 36 м., 31-ог 10 с. Стогодишњак гата о времену. 1. до 4. ведро и голомразица, 5. снег, 6. до 8. мраз, 9. облачно, 10. до 13. мраз, 14. до 16. топло, 17. мраз, 18. топло, 19. ветар, 20. и 21. меко и ветар, 22. до 28. цича зима, 29. до 31. топло. Дабогме, да је то просто наслућивање, већ и због тога, што у једном крају пада снијег, у другом не пада. Али човјек хоће да се и наслућивањем забави.

0 празницима и светитељима. 1. јануара пада Обрезање Господње (Мали Божић), то јест дан кад је Спаситељ добио име. Исти дан слави се Василије Велики. Родио се око 300 г. послије Христа. Био је епископ у Кесарији Кападокијској. Саставио једну литургију и написао правила, по којима православни калуђери треба да живе. 4. јануара св. Јевстатије, архиепископ српски у почетку владе српског краља Милутина; управљао је српском црквом 7 година. 5. јан. Крстов дан. Држи се велико освећење воде. 6. јан. Богојављење. Још за вријеме апостолско установљен је овај дан. Како се вријеме у лудо тра-

*) Овим су словима обележени српоки свеци,