Српско коло

Врој 3.

Загреб, 6. (19.) Фебруара 1906.

Год. IV.

Излази два пута — у мјесецу ^ ^ ЦиЈена за Ауетро-Угарену: на годину К 2 40 на по године. К 1-20 на четрт год. К —-60 За друге земље: на годину4круне. Поједини бројеви 10 пот.

НАРОДНИ ЛИСТ

Оглаеи рачунају се по цјеновнику. Ако се више од три пута увршћују, рачунају се јефтиније. ^ Уредништво се налази V Николићевој улици §р. 8. Писма се шаљу на уредништво „Срисжог Кола народног листа". Рукописи се не вра&ају. —

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)

Уређује: Уредништво „Н. Србобрана*

Зашто тежак пропада.

И онај, који никад није завирио у село, знаде већ, да тежак у Хрватској и Славонији пропада. Толико се о том већ пише и говори. То је једна од оних истина, коју не треба доказивати. Рећи ће то и трговац и занатлија, и онај чиновник који порез купи, и онај који дражбе расписује, и онај који се научио од тежака у пређашње доба „јабуке" примати. А рећи ће и свако други, који није слијеп код рођених очију. Све има својих узрока, па и то пропадање тежаково. А има тих узрока више и сви они заједно учинише да је тежак спао на оне гране, на којима сада стоји. Ми смо искрени, не волимо истине у кучине завијати, па признајемо, да је свако свом злу нешто и сам крив. Дакле и свом пропадању крив је нешто и тежак сам. Земља је остала иста, као и пред стотине година, али људи је много, неколико пута више сада него некада. Па премда је то тако, тежак у многим крајевима ради своју земљу једнако као и у давна времена, није се потрудио, да научи, како ће из своје земље и вјештијим обрађивањем и удруживањем извадити неколико пута више, него некада, како то и други народи на западу раде. Ето то је највећа кривица тежакова. Али јели то само његова кривица? Зар је он могао из прста исисати тако тешку ствар: нови начин обрађивања земље? Зар је он могао за годину коју, остављен сам себи, стићи друге народе, који су живјели стотинама година у миру, док је наш тежак бранио земљу од дивљих Турака? Зашто му паметни људи нису помогли у том поуком, примјером, савјетом, зашто држава није ништа учинила. Друге државе, гдје је народ много у свему напреднији, раде, да тежак буде још напреднији и вјештији у сваком послу. Али док није ништа учињено, да тежак из своје земље има већу корист, дотле је држава натоварила на њега толике терете, да под њима издише. Држава је на тежака, који ради земљу онако, како су је Француз, Холанђанин,

Нијемац, Данац и други напредни народи радили прије 100 година, натоварила веће терете, него што их ти напредни народи трпе. Па још како су ти терети неправедно раздијељени, на сиротињу оборени! Ми смо захвални ваљаном Србину, пароху боровском г. Вељку Лукићу, што нам је у 15. броју „Новог Србобрана" од ове године пред очи изнио живи примјер те правде, која милује тежака у нашој отаџбини. Они који нису вјеровали, нека вјерују. А они, којима је иоле стало до тежака, нека се заједно с њим потруде да се том злу, што тежака тишти доскочи. Ево шта пише г. Вељко Лукић: У опћини сухопољској, у Подравини, живи 3400 житеља, који имају земље заједно са земљишним заједницама 8603 рали. Терети јавни (намет и порез), без парохијала и жупног бира, изное? у тој опћини 51.270 К. Ту још није урачунат школски намет, јер опћина има фонд (закладу) из ког се, без терета за народ, издржавају школе. Толико плаћају тежаци. А сад да видите другу слику: Властелин сухопољски, пл. Јанковић, има 8252 рали земље, дакле само за 351 рал мање од свију тежака, али државни терети, што их онтрпи, износе само 19.902 К, дакле за 31.368 К мање! А да видите правду у још бољој свјетлости, знајте, да су прошле године потребе опћине сухопољске износиле 13.350, а од тога су плаћали тежаци 13.200 К, а властелин Јанковић, који има земље колико сви тежавд заједно плаћао је 82 К 10 фил. Опћине дакле издржава сам тежак. Па да једнако плаћа властелин пореза као тежаци, не би било право, јер од оних својих осам хиљада рали живи он сам, а од оних тежачких осам хиљада рали живи преко три хиљаде душа. Г. Лукић навађа примјере и из других опћина, па вели, да је тако у свој Подравини. А ми велимо: свуда је тако. Свуда је тежак већма оптерећен, него властелин, трговац, чиновник, занатлија и богаташ. Држава га је највећма оптеретила, а од државе има он најмање користи. Ч-