Српско коло

'Стр. 4.

СРПСКО коло

Год. IV.

Сви сватови дизат' је до'дише, Најпослије старац Мустаф-ага, Ни један је подићи не може; А кад дође Зуко од Удбиње, Уд'ри барјак у земљицу чарну, Пак ђевојци пружи десну руку, Ђевојка се и сама подиже, И усједе зањ'га на ђогата. Онда Зуко окрену коњица И полеће преко равна поља, Као зв'језда преко ведра неба. Кад то виђе старац Мустаф-ага, Он повика гласом задављеним: „Шта гледате, кићени сватови, „Ђе ми хајдук однесе ђевојку? „Шта гледате, те не отимате?" А сватови сви у глас викнуше, „Нека носи кобац препелицу, „Нека носи, и јесте за њега; „А ти иди двору бијеломе, „За те ниЈе онака ђевојка". Опћински дохотци и опЋински намет. ОпЂиНСЦИ Д05С0ТДИ. Главни дохотци опћине састоје: из доходака од опћинског непокретног имања; од папира од вриједности; из доходака регалних права лова, риболова, сајмовине, каменолома и т. д., из доходака опћинске потрошаринена вино, пиво, ракију и месо; из доходака закупа државне потрошарине и пореза на пиво и вино; од доходака опћинског намета и једног дијела откупа јавних радња. Опћинсца непоцретна добра. Што се тиче опћинског непокретног имања, разумије се, да опћинско заступство мора настојати да из некретнина извуче што више користи. Не смије се допустити да опћинско поглаварство даде по својој вољи непокретна добра (земљишта или зграде) у закуп или најам,јер то може да буде само на штету опћине. Исто се тако догађа, да се право лова, риболова или каменолома даје појединцима у закуп кроз више година за јефтин новац. Опћинско заступство треба да тражи, да се издавање каква добра у закуп прогласи на све стране, па ће се тако постићи већи износ, чим се више људи буде натјецало.

Цетиње: 1. Ђивот св. Петра, 2. Дворска црква, 3. Цетињски двор.

Опћинсн« потрошарина. И опћинска се потрошарина врло често издаје под закуп. Кад може један закупник да из такога закупа извуче за се користи, зашто то не би радила сама опћина, па да има она користи и да буде мањи намет. Зато би заступство требало да увијек створи закључак, нека опћинску потрошарину убире сама опћина или, како се то службено каже, нека опћина убире потрошарину у својој властитој режији. ДрЖавни порез на пиЋе. Исто тако треба гледати под сваку цијену да се од државе преузме побирање пореза на пиће. Дођу често странци, закупе државну и опћинску потрошарину, па се богате на штету опћинара, јер тај би доходак ишао њима у корист, пошто би био мањи намет. А поготово кад опћина може лакше и јевтиније да тај посао врши него ли човјек појединац. Побирачи потрошарине. У већим опћинама треба намјестити посебног побирача потрошарине, а у мањим опћинама може то уз малу награду само опћинско поглаварство да ради. Опћинари ће бити сачувани тако од закупника, да их не исцрпљује, а опћина ће имати опет с друге стране већи приход. Опћинско заступство нека створи закључак, да се има узети у закуп порез на пиће вина. И тако ће онда опћина побирући опћинску потрошарину лако побрати и државну и добити лијеп приход. Оном опћинском чиновнику даће награду од пар стотина круна, већ према већем или мањем послу. Тако она даде њему поштено зараде, али тај новац оставиће он опет у опћини, јер ће га потрошити ту. ОпЂински намет. Остаје нам сад да рекнемо коју о оиЛинском намету. Шта је опћински намет? Опћински је намет она даћа или данак, што га плаћају опћинари да покрију своје опћинске потребе и изрджавају опћину, своју самоуправу. Ако опћина нема никаквих доходака, о којима смо говорили напријед, или их има врло мало, онда се расписује на опћинаре опћински намет. Намет је већи, што су год дохотци опћине мањи. Да буде дакле мањи опћински намет, треба повећати врело опћинских доходака. Има у земљи опћина, које немају никаквог