Српско коло

Год. IV-

намета, али таке су опћине ријетке. То су оне опћине, које имају велики доходак од сајмова или вашара, или велик приход од опћинске потрошарине. Приход од сајмова или вашара. Дужност је сваког опћинског заступства да гледа да за своју опћину изради и добије од земаљске владе сајам или вашар. Гдје има сајмова, ту пада лијеп новац на сајамским пристојбама (таксама), од путница, а расте и опћинска потрошарина јер се троши и пије на сајмовима. Да се добије дозвола сајма, не треба сједјети скрштених руку, не треба једанпут закључити у сједници опћинског заступства и тражити сајам, већ треба непрестано, истрајно тражити и опет тражити, док се не добије. Није шала, има опћина, које плаћају 200, 300, па и 400 постотака намета. То значи на сваку круну пореза по двије, три или четири круне опћинског намета. Као што се зна, порез се одмјерује од чистог прихода земљишта, а уз то се плаћа и главарина. Порез земљарине износи око петине чистога прихода. Ако се узме, да се опћински намет удари и на главарину, па ако намст износи, рецимо, три круне на круну пореза, онда то значи толико, да народ плаћа за државне и опћинске потребе највећи дио свога дохотка, а њему за живот остаје врло мало. За то и опет велимо, да опћина треба да гледа, да што већи доходак избије из свега па да намет буде што мањи. Ко расписује намст? Опћински намет расписује опћинско заступство. Начелник опћински с благајником састави прорачун, како смо то рекли у прошлом броју, па га подноси на расправу и претресање опћинском заступству. Ко потврђује намет? Намет потврђују више власти. Ако намет износи 20% (постотака, процената) то јест на једну круну двадесет филира, онда га потврђује котарска област. Ако је намет преко 20%, а испод 40%, онда потврђује жипанијска област, а ако је већи од од 40%, потврђује га земаљска влада.

Здравље и болест у причи. Корист од п\Јшења. Седе сељаци украј казана, и свак од њих задимио као Турчин. Ракија им већ одрешила језик, па се живо разговарају. Поведе се реч сад о овом сад о оном, док ће један међу њима запитати:

Стр. 5.

— „Е вала Богу, људи, јели то баш тако, као што нам уча говори, да дуван толико шкоди? Ево ја палим већ више од двадесет година, па ништа не осећам". Згледнуше се мало, па ће онда редом шта који зна о томе. Овај овако, онај онако: тек више их беше, који су доказивали, да је пушење рђава навика. — „Лула је ђаволска кадионица" вели Митар. — „Вала јесте; и право каже народ: „Од дувана кцЛа иоиљувана" — прихваћа Станко. — „Па онда стаје пара! Ви'ш колишни је паклић" — показује Радоје — „Пре ћу за дуван откинути, него деци за хлеб. А баш осећам да ме заптива и гуши". — „Море људи варате се, кад тако говорите" — прихватиће најпосле реч неки чичаСпасоје, што у први мах беше заћутао. „Ја опет, на против, велим: Ео иуши има%е од тога троструке користи". — „Какве користи, Бог те видео, Спасоје?" — гракнуће неколицина као из једног грла. — „Вала, то данас први пут чујемо". „Ви први пут, а мене су такс учили моји стари. Још ми је деда говорио, кадгод ме је ухватио да кришом палим: „Не криј се синко; пуши ти само. Ако ништа друго, имаћеш од тога тројаке вајде: 1. нећеш се бојати паса; — 2. неће ти моћи нико ништа украсти; и 3., ласно ћеш умрети". Сад тек сви зачуђено упреше очи у чичаСпасоја. Шта ли ће му то да значи? Види старац да сви ишчекују објашњење, па и не сачека, да га ко упита, него настави: — „Паса се неЛе бојати, јер ће од дувана обангавити, па ће се поштапати, — а кад буде носио штап, имаће се чиме од паса бранити". „Нико му неИе ништа моЛи украсти, јер ће од пушења окашљати и целу ноћ кашљати, па кад му крадљивац пред кућу дође, чуће га, како „теше", помислиће да је будан, па неће смети ударити на кућу". — „Лако %е умрети, јер ће од пушења добити сушицу, полако се сушити и венути, па најпосле и свенути". Чича-Спасоје заћута, сви се згледнуше, а Радоје ће рећи: — „На част така корист душманину!"

Нама ни крајцара. Сваки добар господар, само ако и како може гледа да од читавог годишњег прихода од свог добра нешто употреби и на то, како ће му

СРПСКО коло

Савјетујте своје рођане и пријатеље да нупују и читају овај лист.