Српско коло
Стр. 6.
СРПСКО коло
Год. IV.
имање у будуће још више прихода дати. Купи боље стоке, или набави бољег алата, машина, или начини ограду, или уложи у вјешгачко ђубре — у кратко уложи у нешто, чим ће му имање постати врједније или како се вели књишки мнвестира. Тако ради и држава. И она од читава прихода нешто метне на страну, па то инвестира у жељезнице, цесте (друмове), или у уређење обала ријека да не плаве земље око себе, или у друго што слично, што ће користити и народу и држави. Тако ради и ова држава Аустрија на једној страни, а Угарска и Хрватска на другој. Већ смо много пута писали, да ми у Хрватској и Славонији неким пословима (судством, школством и црквом, и управом политичком) управљамо сами, преко свог сабора у Загребу, а с осталим стварима (трговина, привреда пољска, финансије, војска) у друштву с Угарском, у будимпештанском сабору. Дакле и о тим инвестицијама одлучује будимпештански сабор и заједничка наша и угарска влада у Вудимпешти. Тако је ове године као и до сад ставила та заједничка влада у прорачун за инвестиције државне преко 60 милијуна круна, али од тих милијуна, у којима има подоста и нашег новца, неће се ни крајцар један уложити (инвестирати) у Хрватској. Лика ће и надаље остати без педља жељезнице, земља ће и даље бити без потребних цеста, Сава и друге ријеке топиће и даље наше лијепе земље, а за наш новац дизаће се жељезнице и све друго тамо око Пеште, Дебрецина, Арада, Пожуна и тако даље. Странка која је код нас на влади већ више од 20 година ни прстом да макне, да и ми добијемо нешто од своје муке. Нису Маћари будале да нама даду, ако не тражимо своје. Мало је тако поштених народа. Још је Христос рекао: ко куца отвориће му се, ко тражи наћи ће. Али неће наши владиновци да траже ни да куцају. Они себи имају доста, бриге их за оне милијоне. Да их добијемо не би отишли у њихов џеп, већ би се сасули у цесте, ријеке и жељезнице, а од тог они немају користи, па ко веле, што би се због народа, због туђе користи замијерали онима што ведре и облаче. Али прелиће се једанпут и чаша народног стрпљења, научиће и народ рачунати, па му неће бити свеједно, што су се до сад десетине наших милијуна сасуле у мађарске ријеке и путове.
1906. година.
МАРТ — ОЖУЈАК.
ДАНИ
Стари календар
ДАНИ
Нови
С
1
Мучен Евдокија
14
Матилда
ч
2
Теодор еп. киринијски
15
Лонгин
п
3
Евтропије и Клеоник
16
Киријак
с
4
Преп. Герасим (0
17
Гертруда
н
5
Муч. Конон и Евлогије
18
Дионис. ареоп.
п
6
42 мучен. у Амореји
19
Јосиф заручн.
У
7
Василије. Јефрем, Евген. и др.
20
Јоаким
с
8
Теофил арх. никомидијски
21
Бенедикт
ч
9
40 мученика (Младенци)
22
Октавијан
II
10
Мученик Кодрат и др.
23
Викторин
С
11
Софроније патр. јерусалимски
24
Гаврил арх.
н
12
Григорије двојеслов ^Цј)
25
Благовести
11
13
Прен. костију Нић. патр. цар.
26
Кастул
У
14
Преподобни Венедикт
27
Руперт
с
15
Мучен. Агапије и др.
28
Гунтрам
ч
16
Мучен. Савин и Јулијан
29
Еустасије
11
17
Алексије божји човјек
30
Квирин
С
18
Кирил архијеп. јерусадимски
31
Амос прор.
н
19
Хрисант и Дарије
1
Април Хуго
11
20
Јован и Сергије 0)
2
Франц, Паула
У
21
Јаков епископ
3
Блазиус
С
22
Василије презвитер
4
Исидор
Ч
23
Преп. Никифор и 200 ученика
5
Викентије
11
24
Захарије, Јаков и Артемије
6
Целестин папа
С
25
Благовести. Лазар. Субота
7
Херман
Н
26
Цвети
8
Цвети
п
27
Матрона солунска ^
9
Марија клеоп.
У
28
Иларијон, Јона и др.
10
Језекиљ, Данил
с
29
Преп. Марко епископ
11
Леон
ч
30
Јован л>ествичник
12
Јулије I. папа
п
31
Велики Петан
13
Херменегилд
Мене месеца. Последња четврт 4. марта у 1 сат 19 м. по подне. Млад месец 12. марта у 1 сат 14 м. пре подне. Прва четврт 20. марта у 5 сати 24 м. пре подне. Пун месец 27. у 7 сати 34 м. пре подне.
О празнидима и светитељима. 5. марта. Трећа недеља (5. марта) часнога поста се зове крстопоклона стога што се на јутрењу после великога Славословија износи крст из олтара те му се клањамо. Крст, као знак љубави Божје и духовне победе хришћана, износи се у пост због тога, да би се они, који посте, духовно окрепили сад, у средини поста, када духовна снага почиње слабити од лишавања. 25. марта Благовести. Овај празник је установљен у трећем веку после Хр. рођења као спомен на догађај, кад је арханђел Гаврил јавио благу вест пресв. дјеви Марији. Овај празник иде међу дванаест великих празника, јер је он, како се поје у тропару, „главизна" т. ј. почетак нашега спасења. 26. марта Цвети. У црквеним књигама се овај празник зове недеља ваиј, што значи недеља гранчица, а слави се у спомен онога дана, када су Спаситеља при уласку му у Јерусалим поздрављали клицањем и бацали преда њ палмове гранчице. Овај празник је установљен још у прво време хришћанско. На јутрењу се после јеванђеља освећују и раздају народу гранчице, код нас врбове, јер врба најраније тера. 27. марта. Последња седмица пред Васкресенијем посвећена је спомену на страдања, смрт и сахрану