Српско коло

Год. IV.

СРПСКО КОЛО

Стр. 7.

Спаситељеву те се стога и зове Страсна. Назива се и Великом због важности догађаја који се у њој помињу. Прва три дана, на Вел. Понедељак, Уторак и Среду спрема црква верне за страдања Христова. Тих дана се служе исте службе као и великога поста (јутрење, часови, литургија пређе освећених дарова и повечерије). 30. марта. На Вел. Четвртак чини се помен овим догађајима: 1.) умивање ногу, које је Исус Христос учинио да покаже ученицима, да у Царству Божјем не значи ништа земна величина и слава, него љубав, смиреност и чистота духа, 2.) установљење тајне св. Пртешћа, која се и сад у цркви извршује, 3.) молитва Христова у врту Гетсиманском; ту је показао Христос снагу молитве, која теши и крепи у данима страдања, 4.) Јуда предаје Господа страдању и смрти. 31. марта. На Велики Петак црква сваки догађај Христова страдања означује особитом службом. 1.) јутрење (на бденију) је време када су га ухватили у врту Гетсиманском и осудили на страдање и смрт; читају се 12 страсних јеванђеља; 2.) часови, зову се царски стога, што се у старо време на њима певало многољетствије цару. Литургије тога дана нема, јер је принесена тога дана жртва на Голготи; 3.) вечерње је скидање тела Христова са крста; износи се плаштаница. После вечерња поје се канон распећа Христова који исказује тугу цркве и плач Богородице.

Изреке и пословице о животу и здрављу. Као што оцат позлеђује рану, а дим вређа очи, тако упропашћује душу свака телесна страст (Соломон). Кад порок умре, здравље га наслеђује. (Риварол). И ако сам био слабог састава, ипак сам доживео лепу старост: — умереност ми је живот спасла. (Волтер). Држи дете једну годину да не држиш три. (Нар. посл.).

Шта се збива у нас и у свијету. Избори градсних заступнина у Загребу. 15-ог, 16-ог и 17-ог марта били су у Загребу избори за градско заступство. Први су дан бирали они изборници који плаћају преко 1000 К пореза, други дан они, који плаћају преко 200 К до 1000 К, а трећи дан они, који плаћају 20 К до 200 К изравног пореза. У првом и другом изборништву борила се владина странка против независних грађана. И тобожњи опозиционалци франковци и присталице римо-католичких попова истакли су своје кандидате, али само зато да ослабе независно грађанство, изборништву, гдје се против франковаца борила хрватска напредна странка, која тражи споразум и слогу са Србима и бори се за широку народну слободу и народна права.

а франковци су узели у помоћ магловите празне ријечи ,,о'слободној и уједињеној Хрватској", којима заваравају свијет. Побиједили су у I. изборништву, а у другом ће доћи до поновног избора, јер пет владиних кандидата није добило натполовичне већине гласова. У трећем су изборништву побиједили попова Франковци Старчевићанци. Новаца су добили од Жидова и властодржаца, па су опијали свијет већ двије три недјеље дана пред изборе. Вриједно је споменути, да је познати Стјепан Радић, вођа тако зване сељачке странке, који је прије од господе купио новац, а сада то ради са сељацима, гласао за Франкове кандидате, који мрзе сваког Србина као црног врага. Добро је, да то наш свијет упамти, па кад овај господин Радић дође међу њих, да му покажу врата из куће. Осуђен новинар. ^ редник социјалистичког листа „Слободне Ријечи" Бат ових дана одговорао је због једног чланка пред загребачким судбеним столом. У чланку се говорило против владе и властодржаца, па је због чланка осуђен уредник на 8 мјесеци тешке тамнице због злочинства сметања јавног мира. Државни је одвјетник ставио призив због преблаго одмјерене казне, а осуђени призив и жалбу ништовну. За који дан доћи ће пред суд и уредник „Покрета" листа хрватске напредне странке. И тога туже због истог злочина. У Угарској растерала, народне скупштине забрањује, штампу прогони, жупанијске скупштине распушта и поставља краљевске комесаре као господаре у жупанији, непоћудне чиновнике баца у пензију или отпушта, Дабогме, да и маџарска удружена опозиција не сједи скрштених руку. Средишњи одбор удружене маџарске опозиције у Пешти управио је проглас на народ, да добре воље не плаћају пореза, да не приступају рекрути асентацији, да жупанијски градски чиновници не слушају њезиних заповеди, јер влада гази устав, темељни државни закон. Тако вам је с тиме данас у Угарској, а то све за то, што Беч неће Маџарима да призна њихово право на команду у војсци. Фејерваријева влада, да може што јаче прогонити своје противнике, јавно проглашује, да маџарска опозиција шурује и склапа завере против Аустро-Угарске са Србијом, Бугарском и са Србима и Хрватима у Хрватској и Славонији, који су присталице познате речке и задарске резолуције (одлуке).

У Србији се изменила влада у неколико. Дошао је за министра председника место Љубе Стојан