Српско коло

Год IV.

СРПСКО коло

Стр. 3.

њива бити већа, ако, рецимо, Србија или Црна Гора постане већа и богатија, зар ће њима бити лакше и боље, ако неко добро нас задеси. Тако мисле неки људи и на први мах чини се то истинито. Али ја ћу се потрудити, да покажем и докажем, како ти људи немају право, како то није истина, већ да је свака корист једног српског краја у исто доба корист и других српских крајева, а штета једног крајаштета и другог. Српски народ живи у четири државе: у Аустро-Угарској, Србији, Црној Гори и Турској. Србија и Црна Гора су слободне, Срби су тамо господари у својој кући; и ако је између њих Турска, можемо их узети као једну земљу. У Турској сад српски народ јако страдава. Даве га и глобе Турци и Арнаути, па му чак и образ каљају, што је горе и од смрти. Како се то смије радити? Ево како: За вријеме, док су краљевала у Србији два посљедња Обреновића: Милан и Александер, Србија је била скоро упропаштена; војска запуштена, управа забатаљена, земља задужена. Од такве државе нико није стрепио. Србијајетако страдала, да ће јој требати још неколико година да се опорави, осим ових што прођоше откад је српски краљ Александер погинуо. Такве Србије није се бојала Турска, па је зато и смјела онако газити и гази и сад српски народ у Турској. Зар дакле није истина, да и Срби у Турској осјете зло, ако је зло у Србији? А да се ослободе Срби у Турској, колико и колико би одлануло Србији? У њима би Србија, све да се и не споје са Србијом, имала помоћника у свему; Србија не би морала на њих трошити као сад (за школе и цркве српске у Турској Србија даје новац, јер Турци за то не даду ни филира), она би била сигурнија од других својих душмана (особито Шваба). Једно зато, што би јој и браћа ослобођена од Турске помогла, а друго зато што се не би морала бојати, да ће на њу Турска ударити с леђа. А ми Срби у Аустро-Угарској? И тежак је сваки осјетио, да ми Срби у овој држави нисмо синови првенци. То у зраку мириши, не треба то доказивати.

Има ли човјека, који ни то не разумије, да би они, који овом земљом управљају, водили више рачуна о нама Србима, да су наша браћа изван ове државе моћна и јака? То је тако јасно и разумљиво свакоме, да ће то и будала разумјети. А исто тако, водили би о нама још мање рачуна, да немамо никога свог иза леђа. А да се Србија, Црна Гора и Срби у Турској сложе у једну српску државу, како би ми то текар осјетили! Ако ни због чега другог, а оно због тога, што би велика и богата Србија била још бољи муштерија (купац) за робу из Аустро-Угарске. Па да не изгуби таквог муштерију, који купује за милијоне фабричну робу, не би Аустро-Угарска смјела вријеђати Срба у својој држави, да не увриједи тако и слободне Србе. Ми сад морамо издржавати и српску школу, и цркву и српску потребу сваке руке смиривати без државне помоћи. Али да се други Срби сви удруже у једно друштво, они би нам помагали смирити наше потребе, јер би то друштво процвјетало и било кадро помоћи. Оно је сад сиромашно, па помаже у велико браћи У Турској, која су од свију Срба највећи патници и којима треба највише помоћи. Ето дакле, кад не гледамо на крв, на сродство, на срце, већ као Чивути (Џидови) на рачун, видимо да су сви Срби једно тијело и једна душа, да је срећа и несрећа једних срећа и несрећа других, и да једнима без других нема правог живота. То морамо знати и по том се равнати. Велики дио зла нашег и настао је због тога, што то не знамо и по том не радимо. Срби сви и свуда, помислите на ово што сад рекосмо, држећи се оне свете српске ријечи: Само слога Србина спасава. А.

Српско коло, Коло, коло, наоколо, виловито, пла'овито, наплетено, навезено,

I

Србија: Саборна црква у Београду.