Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО коло

Год. IV.

окићено, зачињено! Брже, браћо, амо, амо, да се скупа поиграмо! Србијанче, огњу живи, ко се теби још не диви! 'Рваћане 1 ), не од лане, од увек си ти без мане! Ој, Босанче, стара славо, тврдо срце, тврда главо: тврд си као кремен камен, 'де станује живи пламен! Ао, Еро 2 ), тврда веро, ко је тебе јоште терб? Ти си кано 'итра муња, што никада не покуња! Ао, Сремче, гујо љута, сваки јунак по сто пута! Црногорче, царе мали, ко те овде још не фали! Мачем бијеш, мачем сечеш, мачем себи благо течеш: благо — турска глава сува, кроз њу ветар горски дува! Ој, соколе Далматинче, дивна мора дивни синче! Ој ти красни Дубровчане 3 ), наш и данас бели дане, та са песме из старине, пуне славе и милине! Ој, Славонче танани! Банаћане лагани! Ој, Бачвани, здраво, здраво, ко ј' у песми већи ђаво! И ви други дуж Дунава, и ви други 'де је Драва, и сви други тамо, амо, амо да се поиграмо! 'Ватите се кола тога, од вишњег је оно Бога!

0 тужби пред мјесним судом. Као што знате, тужити се може неко, или код мјесног или код котарског суда или код судбеног стола. Код мјесног суда може се тужити усмено, код котарског суда усмено или писмено, код судбеног стола само писмено. Овај ћемо пут говорити о томе, како се тужи и шта се може тужити пред мјесним судом. Које тужбе спадај\Ј пред мјесни суд? Пред мјесни суд спадају све тужбе, у којима се тражи, да неко исплати или да поврати ') Србин из Хрватске. 3 ) Србин из ХерцеговиНе. Херцеговцима веле: ере. 3 ) Срби из Дубровника у Далмацији, чувени негда еа своје учености.

дуг или новац или да накнади штету, исказану у новцу. У градовима се може тужити до 200 К пред мјесним судом; у 30 већих мјеста у Хрватској и Славонији може се пред мјесним судом тужити до 120 К, у свима осгалим опћинама, а тијех је највише, може се тужити само до 60 К (30 фор.) Ако тужилац захтијева један оброк или преостатак дуга (тражбине), који прелази преко 60 К (или у оним већим мјестима преко 120 К, а у градовима преко 200 К) или ако тражи доспјеле камате од главнице опет преко 60, 120, 200 К, мјесни ће суд моћи судити само онда, ако дужник призна пред судом цио дуг или ако не дође на рочиште. Код к ога мјесног с\?да треба тужити? У правилу треба дужника тужити код мјесног суда оне опћине, у којој дужник стално станује. Занатлије, рукотворци, трговци на мало (т. зв. ситничари), гостионичари, бродари, возари и сваки, који људе прима на стан или на храну могу тужити за дуг из тог посла или за купљену робу код свога мјесног суда, то јест код мјесног суда оне опћине, у којој они сами, тужиоци станују. Али ако је прошло 90 дана, од како је дуг учињен, немају више тога права, него морају тужити дужника код његова мјесног суда. /У1оже се уговорити \Јнапријед, који Ђе с\Јд судити. Сваки вјеровник, који хоће да тужи дужнике своје код суда, у околини кога он сам станује, може уговорити унапријец са својим дужницима, да ће их тужити код свога суда. Али ако то уговори, онда и оне тужбе, које би иначе спадале пред мјесни суд не спадају пред њега, него пред котарски суд, у околини кога вјеровник (тужилац) станује или има своју трговину. Исто тако могу се странке нарочитим уговором обавезати, ако обје не станују у околини једног те истог мјесног суда, да ће им судити кот. суд и за оне ствари, које се иначе могу тужити код мјесног суда. То одређује закон од 11. јуна 1882. г.) Тужиоци и људи, који у једној опћини привремено станују, могу се тужити код мјесног суда те опћине, док у њој бораве, ако је дуг ту настао. Које тужбе не спадај\Ј пред мјесни с\Јд? Мјенични дугови не могу се никад тужити код мјесног суда. Исто тако не смије мјесни суд примати никакве тужбе, које се не тичу новчаних тражбина, као што су тужбе о праву власности, о сметању