Српско коло
Стр. 6.
СРПСКО коло
Год. IV.
Слике из здравственог живота нашсг народа. Живи гробови. 0 Петрову-дне прошле године умре једном мом парохијанину женско дете од четири године. Пођох тамо, да га опојем. Домаћин ми беше изашао на сусрет, и јецајући поче се јадати: — „За Бога, господине, пгта је ово с мојом кућом?... Сваке године по један нов гроб"... Слегох раменима и тешећи га уђох у кућу. Ту затекох још троје деце од 5—7 година — сва боса, кржљава, бледа, испијена. Освртох се по соби где је мртвац лежао, и — сем једног сандучића, једне клупице и 2—3 троножне столице — не опазих ништа више. Под од земље и влажан, а собни дувари неокречени, и од стеница тако ишарани као да их је неко крвљу нарочито брљао. Кад се вратих с гробља, очитах по реду „водицу". .При поласку препоручих домаћину, да очисти и окречи ^кућу и да начини, ма и најпростији креветац — бар само деци. Ако нема довољно хаљина, нека простре <сена и сламе, па' на томе да спавају. И то му рекох да чешће кућу проветрава, па ће му онда и деца бити куд и камо здравија и јаторнија. — „Све смо то радили, па узалуд'" — одговара домаћин. — „Него ћу морати о Великој Госпођи с .децом у манастир, да им се чита". — „Учини и то! Читај им и свештај, али не заборави ни на оно што ти рекох, па ће и молитва боље помоћи". * * * О св. Аранђелу светио сам свечарима водицу по селу, па стигох и у кућу тог истог сељака. Али у њој не затекох ни једно одрасло чељаде — остала само ситна деца. Кад сам свршио с читањем, запитах их, где су им родитељи, а она ми сасвим безазлено одговорише: — „Отишли у варош за ракију". Дакле за ракију!.;. А соба као и нре неокречена; влага се са зидова цеди; трагова од стеница много више; деца још блеђа и испијенија, да их је жалост погледати... Отац и мати не виде у кући живе гробове, или баш немају срца за своју рођену децу, већ трче далеко у варош и спремају ракију и друге потребе, како ће о свецу пола села гостити и појити. За то имају и могу да спреме, а немају да направе деци ма и најбеднију постељицу; и да купе креча, па да онај собичак окрече, како их онај гад неће јести. Оваквих јадних и напуштених кућа, које ни постеље немају, него им чељад по земљи спава, нема, Богу хвала, много у мојој парохији, али ми душа не мирује, док и једну једину видим. Хајте, сељани, да заједнички порадимо, да те невоље нестане! „Здравље"
1906. година.
АПРИЛ — ТРАВАЊ.
ДАНИ
Стари календар
ДАНИ
Нови
с
1
Марија Египћанка
14
Тибурције
н
2
Васкрс. Христово 0
15
Ускрс
п
3
Васкрс. понедељак
16
Ускршњи пон.
У
4
Васкрс. уторак
17
Рудолф
с
5
Муч. Теодул и Агатопод
18
Аполонија
ч
6
Евтихије архијеп. констант.
19
Кресценција
п
7
Георгије еп. мелитински
20
Сулпиције
с
8
Иридијон апостол
21
Анзелм
н
9
Муч. Евпсихије Цјј)
22
Леонидас
11
10
Муч. Терентије
23
Адалберт
У
11
Свешт. муч. Антипа
24
Ћурђев-дан
С
12
Исповедник Василије
25
Марко апост.
ч
13
Свешт. муч. Артемон
26
Климент папа
п
14
Мартин папа
27
Перегрин
с
15
Ап. Аристарх, Пуд и Троф.
28
Виталис
н
16
Ирина, Агапија и Хијонија
29
Петар. муч.
п
17
Симеон персијски
30
Катарина Сен>.
У
18
Јован уч. Григор. декапол.
1
Мај Филип
с
19
Јован ветхопешчерник
2
Атанасије
ч
20
Теодор трихин
3
Обретеније
п
21
Свешт. муч. Јануарије
4
Флоријан
с
22
Преп. Теодор сикеот
5
Пијус V.
н
23
Ђурђев-дан
6
Јован дамаск.
п
24
Сава стратилат
7
Станислав
У
25
Апост. и Еванг. Марко ^
8
Михаил
с
26
Васил. еп амасијски (Препол.)
9
Гргур назиј.
ч
27
Симеон брат Господљи
10
Антопин
п
28
Апостол Јасон и Сосипатр
11
Ганглоф
с
29
Василије острош. чудотвор
12
Панкрације
н
30
Ап. Јаков брат Јована богосл.
13
Сервације
Мене месеца. Последња четврт 2. априла у 9 с. 59 м. по подне. Млад месец 10. у 5 с. 29 м. по подне. Прва четврт 18. у 8 с. 29 м. по подне. Пун месец 25. у 3 с. 32 м. по подне.
О празнидима и свститељима. 1. апр. Велика Субота је посвећена успомени на почивање тела Христова у гробу. По свом дубоком значењу и особитој величанственој служби Вел. Суб. нема у години равних дана. 1.) Јутрење представља слику погреба И. Хриота. После вел. Славословија се уз ударање свих звона обноси плаштаница око цркве. 2.) Са вечерњом је спојена литургија; будући да се по црквеном правилу вечерње тиче већ другога дана, чују се сада уз погребне песме и васкрсне; литургиј#је Василијева. После апостола, док се поје „Воскреси Боже суди земљи", свештеници у олтару свлаче црне одежде а облаче светле, ђакон чита јеванђеље о васкрсењу Христову. 2. апр. Ускрс или Васкресеније је „празников празник и торжество јест торжестав" (празник над празницима и слава над славама). У цркви се зове овај празник и јеврејском речју „Пасха", а тако су називали у Старом Завету празник, који је установљен у спомен избављења Јевреја из ропства мисирског. У Новом Завету се тога дана слави избављење човечјег рода од ропства греховног. Ускрс траје пуних седам дана; по црквеном правилу је цела Светла Седмица један празник; сваки дан је служба онака кака је први дан, с малим изменама. Царске двери