Српско коло

Стр. 6.

СРПСКО коло

Год. IV.

Слике из здравственог живота нашсг народа. Живи гробови. 0 Петрову-дне прошле године умре једном мом парохијанину женско дете од четири године. Пођох тамо, да га опојем. Домаћин ми беше изашао на сусрет, и јецајући поче се јадати: — „За Бога, господине, пгта је ово с мојом кућом?... Сваке године по један нов гроб"... Слегох раменима и тешећи га уђох у кућу. Ту затекох још троје деце од 5—7 година — сва боса, кржљава, бледа, испијена. Освртох се по соби где је мртвац лежао, и — сем једног сандучића, једне клупице и 2—3 троножне столице — не опазих ништа више. Под од земље и влажан, а собни дувари неокречени, и од стеница тако ишарани као да их је неко крвљу нарочито брљао. Кад се вратих с гробља, очитах по реду „водицу". .При поласку препоручих домаћину, да очисти и окречи ^кућу и да начини, ма и најпростији креветац — бар само деци. Ако нема довољно хаљина, нека простре <сена и сламе, па' на томе да спавају. И то му рекох да чешће кућу проветрава, па ће му онда и деца бити куд и камо здравија и јаторнија. — „Све смо то радили, па узалуд'" — одговара домаћин. — „Него ћу морати о Великој Госпођи с .децом у манастир, да им се чита". — „Учини и то! Читај им и свештај, али не заборави ни на оно што ти рекох, па ће и молитва боље помоћи". * * * О св. Аранђелу светио сам свечарима водицу по селу, па стигох и у кућу тог истог сељака. Али у њој не затекох ни једно одрасло чељаде — остала само ситна деца. Кад сам свршио с читањем, запитах их, где су им родитељи, а она ми сасвим безазлено одговорише: — „Отишли у варош за ракију". Дакле за ракију!.;. А соба као и нре неокречена; влага се са зидова цеди; трагова од стеница много више; деца још блеђа и испијенија, да их је жалост погледати... Отац и мати не виде у кући живе гробове, или баш немају срца за своју рођену децу, већ трче далеко у варош и спремају ракију и друге потребе, како ће о свецу пола села гостити и појити. За то имају и могу да спреме, а немају да направе деци ма и најбеднију постељицу; и да купе креча, па да онај собичак окрече, како их онај гад неће јести. Оваквих јадних и напуштених кућа, које ни постеље немају, него им чељад по земљи спава, нема, Богу хвала, много у мојој парохији, али ми душа не мирује, док и једну једину видим. Хајте, сељани, да заједнички порадимо, да те невоље нестане! „Здравље"

1906. година.

АПРИЛ — ТРАВАЊ.

ДАНИ

Стари календар

ДАНИ

Нови

с

1

Марија Египћанка

14

Тибурције

н

2

Васкрс. Христово 0

15

Ускрс

п

3

Васкрс. понедељак

16

Ускршњи пон.

У

4

Васкрс. уторак

17

Рудолф

с

5

Муч. Теодул и Агатопод

18

Аполонија

ч

6

Евтихије архијеп. констант.

19

Кресценција

п

7

Георгије еп. мелитински

20

Сулпиције

с

8

Иридијон апостол

21

Анзелм

н

9

Муч. Евпсихије Цјј)

22

Леонидас

11

10

Муч. Терентије

23

Адалберт

У

11

Свешт. муч. Антипа

24

Ћурђев-дан

С

12

Исповедник Василије

25

Марко апост.

ч

13

Свешт. муч. Артемон

26

Климент папа

п

14

Мартин папа

27

Перегрин

с

15

Ап. Аристарх, Пуд и Троф.

28

Виталис

н

16

Ирина, Агапија и Хијонија

29

Петар. муч.

п

17

Симеон персијски

30

Катарина Сен>.

У

18

Јован уч. Григор. декапол.

1

Мај Филип

с

19

Јован ветхопешчерник

2

Атанасије

ч

20

Теодор трихин

3

Обретеније

п

21

Свешт. муч. Јануарије

4

Флоријан

с

22

Преп. Теодор сикеот

5

Пијус V.

н

23

Ђурђев-дан

6

Јован дамаск.

п

24

Сава стратилат

7

Станислав

У

25

Апост. и Еванг. Марко ^

8

Михаил

с

26

Васил. еп амасијски (Препол.)

9

Гргур назиј.

ч

27

Симеон брат Господљи

10

Антопин

п

28

Апостол Јасон и Сосипатр

11

Ганглоф

с

29

Василије острош. чудотвор

12

Панкрације

н

30

Ап. Јаков брат Јована богосл.

13

Сервације

Мене месеца. Последња четврт 2. априла у 9 с. 59 м. по подне. Млад месец 10. у 5 с. 29 м. по подне. Прва четврт 18. у 8 с. 29 м. по подне. Пун месец 25. у 3 с. 32 м. по подне.

О празнидима и свститељима. 1. апр. Велика Субота је посвећена успомени на почивање тела Христова у гробу. По свом дубоком значењу и особитој величанственој служби Вел. Суб. нема у години равних дана. 1.) Јутрење представља слику погреба И. Хриота. После вел. Славословија се уз ударање свих звона обноси плаштаница око цркве. 2.) Са вечерњом је спојена литургија; будући да се по црквеном правилу вечерње тиче већ другога дана, чују се сада уз погребне песме и васкрсне; литургиј#је Василијева. После апостола, док се поје „Воскреси Боже суди земљи", свештеници у олтару свлаче црне одежде а облаче светле, ђакон чита јеванђеље о васкрсењу Христову. 2. апр. Ускрс или Васкресеније је „празников празник и торжество јест торжестав" (празник над празницима и слава над славама). У цркви се зове овај празник и јеврејском речју „Пасха", а тако су називали у Старом Завету празник, који је установљен у спомен избављења Јевреја из ропства мисирског. У Новом Завету се тога дана слави избављење човечјег рода од ропства греховног. Ускрс траје пуних седам дана; по црквеном правилу је цела Светла Седмица један празник; сваки дан је служба онака кака је први дан, с малим изменама. Царске двери